Ветропаркови потенцијал српске енергетике

Ветрогенератори су се коначно завртели и у Србији. Италијанско-српска компанија поставила је прве три ветротурбине снаге 9,9 мегавата. Вредност инвестиције је 15 милиона евра.

"Имамо велике планове. Изабрали смо Србију за улагање јер је пословни амбијент бољи него у околним земљама. Нећемо се зауставити на овоме. Настављамо градњу нових ветреопаркова већ наредне године", каже извршни директор "МК Финтел Винд" Тицијано Ђованети.

Ветропарк код Куле упослио је 45 домаћих предузећа, а инвеститор већ припрема и други пројект код Вршца, вредан 11 милиона евра.

"Оно што је посао Привредне коморе Србије јесте да овако велике инвестиције увезује са домаћом грађевинском оперативом, са добављачима и компанијама које могу да обезбеде одређене производе – да буду кооперанти у овако великим компанијама. То је оно што ствара раст наше привреде", објашњава председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Осим Куле и Вршца, градња ветропаркова припрема се и у околини Алибунара, Ковина, Пландишта. Енергетске дозволе, поред домаћих, добило је неколико инвеститора из Белгије, Америке и Холандије.

"Очекујемо у марту или априлу још 6,6 мегавата код Вршца, али, верујте ми, у наредних неколико година између 160 и 170 овако великих ветрењача ће нићи широм Србије, највише у овом делу Војводине и на подручју уз реку Дунав", истиче министар енергетике Александар Антић.

Струја из ветра јесте скупља, али је и чињеница да Србија мора да повећа удео обновљиве енергије. ЕПС се обавезао да зелене киловат-сате откупљује 12 година по повлашћеним, такозваним "фидин тарифама".