Српска дрвна индустрија конкурентна на страним тржиштима

Дрвна индустрија једна је од ретких која константно остварује вишак у спољнотрговинској размени и укупан извоз намештаја до октобра ове године износио је 250 милиона долара. Тиме је остварен суфицит од 142 милиона долара и то највише продајом на тржишта Чешке, Шпаније и Немачке. У Србији послују 2.182 фирме дрвне индустрије, а трећина од тог броја производи намештај - око 700 предузећа и она запошљавају око 13.000 радника. Колико Србија има потенцијала да буде конкурентна на страним тржиштима?

Просечан руски купац, када опрема кућу прво гледа дизајн, цену, квалитет и практичност, па тек онда произвођача и земљу порекла.

Судећи по томе што нам је ове године извоз намештаја већи за 11 одсто, српски произвођачи задовољавају укус страних клијената. Компанија у Ћуприји годинама за "Икеу" прави делове намештаја од дрвета.

"Ту смо негде око 200 радника, са годишњим обртом око 3.300.000 евра, ове године надамо се да ћемо да имамо повећање", каже Стеван Лукић из "Standard furniture Serbia" из Ћуприје.

Ове године, међутим, повећан је извоз финалних производа. У неким српским фирмама је чак 70 одсто намештаја намењено за страна тржишта.

"Извозимо на простор руске федерације у Русију. Доста смо извозили за Украјину, за Белорусију, наравно за ЕУ, радимо доста модела и за италијанско тржиште. Њима је најважнији однос цене и квалитета", каже Ема Полић из "Атлас-а" Ужице.

Зоран Бербатовић из Привредне коморе Србије каже да је килограм дрвета уграђен у једну стилску комоду седам пута скупљи него у дрвној грађи, тако да је самим тим много боље извозити финалне производе.

Додаје да је пре десетак година доминантан био извоз делова намештаја али да су сада постигнути добри резултате у завршној обради.

Тржишта у региону више су заинтересована за јефтинији, плочасти намештај, док купци из Европске уније траже квалитенији, масиван.

Конкуренција у индустрији намештаја је жестока. Да би повећали извоз, српски произвођачи поред функционалнсти све више пажње посвећују дизајну и све чешће користе еколошке материјале јер је то најтраженије на тржишту.

"Верујем да Србија има потенцијала. Видео сам и мале и велике произвођаче. Ми тражимо оне који би могли да раде с нама и извозе у Велику Британију столове и столице, спаваће собе, кревете, канцеларијски намештај", истиче Мајкл Бритн из "Гуд вил солушн" из Енглеске.

Ђани Мућарели из "Осама технолоџи" каже да је Италија прилично затворено тржиште за увоз намештаја јер је она на том пољу један од лидера у Европи. Додаје да Србија ипак има шансу да неке врсте намештаја прода у Италији.

Да Србија има своје место на страним тржиштима говоре и очекивања да ће извоз дрвне индустрије до краја године достићи цифру од 500 милиона долара, а да ће суфицит премашити 200 милиона долара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.