Микрокредити хит у Србији

Процене су да је због дугогодишње економске кризе сваки пети Европљанин сиромашан и отуда се све више подстиче микрокредитирање, у чију је кампању укључена чак и белгијска краљица. У Србији постоји неколико микрофинансијских институција, а само преко једне пласирано је 16.000 кредита у висини од 12 милиона евра.

Незапосленима класични кредити банака најчешће су недоступни и ту тржишну празнину попуњавају микрофинансијске институције које клијенте најчешће налазе на селу.

Зоран и Љиљана из Велике Крсне подигли су 250.000 динара на две године и купили краву.

"Кренули бисмо са производњом, узели би до пет грла и то би се исплатило за две године. Тих пет грла, плус њихова телад то би продали, задржали, свеједно, остало бисмо дали за храну и за кредит. То би поклопило трошкове, а ту је и млеко које би покрило све остало", кажу Зоран и Љиљана Милојевић из Велике Крсне.

Искуство Снежане Кузмановић из Михајловца је слично. Да није било депозита фонда не би се одлучила за кредит од којег је купила две краве. Исплаћује га приходима од млека, сира и телади.

"Све су одрадили за недељу дана, тако да сам то одмах прихватила, узела новац, купила шта ми треба", истиче Снежана Кузмановић из Михајловца.

Ако неће клијент банци онда ће банкар клијенту. Међутим, пошто се ради о социјалном предузетништву а не о класичном комерцијалном банкарству, онда су правила игре сасвим другачија.

"Сав ризик око кредита сносимо ми. Клијент добија средства после од банке и његова обавеза је уплата месечних рата", каже Миломир Дадић из "Агроинвест" фонда.

Просечан износ микрокредита је од 100.000 до 500.000 динара. Капитал се обезбеђује донацијама хуманитарних организација, али за њихово одобравање је потребна пословна банка.

"У Србији постоји заиста велико интересовање за микрокредитирање посебно у руралним срединама. У Србији то не радимо директно и они су скупљи него што треба да буду. То је зато што банке у том процесу готово да ништа не раде нити сносе ризик. Узимају профит од наших клијентата јер не постоји закон који би раздвојио социјалне од класичних позајмица као што је то случај у целом свету", каже регионални директор "World vision-a" Каролина Циликунас.

Разлог зашто банке нерадо одобравају кредите нерегистрованим пољопривредним газдинствима или незапосленима јесте неизвесност наплате, ризика, временских непогода.

Све оно што прецизни банкарски компјутер не може да контролише, јесте поље које попуњава социјално предузетништво.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.