Отворен први ветропарк у Србији

У присуству инвеститора и многобројних званица Антић је пустио у рад први ветропарк који се састоји од три ветрогенератора типа "Вестас" из Данске, висине 178 метара, који су уједно и највиши у југоисточној Европи.

Министар енергетике је истакао да је ово за нашу земљу важан дан јер је, како је рекао, први ветропарк "потврда добре политике Владе Србије и ресорног министартсва у области енмергетике".

"То је снажна потврда да ће Србија својим подстицајним мерама омогућити изградњу већег броја електроенергетских капацитета из обновљивих извора", истакао је Антић.

Најављује да ће до краја ове године бити усвојене три уредбе у оквиру којих ће бити дефинисан нови модел уговора о откупу електричне енергије из обновљивих извора, који ће инвеститорима омогућити већу сигурност за улагање у ветропаркове и остале обновљиве изворе.

Србија би требало да до 2020. године повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи струје са досадашњих 21 на 27 процената, рекао је министар и додао да се очекује успешно остваривање тог циља захваљујући у првом реду снажној подршци и подстицајима државе за улагања у "зелену енергију".

Антић је нагласио да је нови Закон о енергетици, усвојен прошле године, дао додатну сигурност инвеститорима у тој области.

"Ово је први важан кориак ка реализацији свих пројеката у области обовљивих извора које очекујемо и у наредном периду", указао је Антић.

Напомиње да су издате енергетске дозволе за градњу постројења укупне снаге од око 780 мегавата и додао да ће се у овој фази градити постројења укупне снаге око 500 мегавата.

Министар је навео да за те пројекте има више инвеститора који су већ добили енергетске дозволе, напомињујући да је за постројења од 102 мегавата додељен статус привременог повлашћеног извођача.

Врло брзо ће бити "заокружено тих 500 мегавата и очекујемо да ће до краја године бити усвојне те три уредбе", рекао је Антић.

То значи, како је објаснио, да ће почети реализација неколико великих енергетских пројекта у тој области, снаге од по 100 мегавата, наводећи да су инвеститори осим ове италијанско-српске и компаније из Белгије, САД, као и из наше земље.

Извршњи директор компаније "MK Fintel Wind" Тицијано Ђованети напоменуо је да се после неколико година чекања за добијање неопходних дозвола остварила та значајна инвестиција у Србији.

"То је потврда наше стратешке опредељености развоју на тржишту Србије", рекао је Ђованети, наводећи да имају амбициозне програме и пројекте који би требало да буду остварени у наредном периоду.

Председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић рекао је да је финансирање пројеката обновљивих извора енергије једно од стратешких опредељења те банке, напомињујући да су у пројекте "зелене енергије" уложили око 55 милиона евра.

Свечаном пуштању у рад ветропарка присуствовао је и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж који је истакао да је на овом пројекту, оствареном у Кули, радило чак 45 домаћих компанија.

"Око 85 одсто рада на планирању и изградњи уложиле су српске компаније", нагласио је Чадеж и додао да је ПКС још једном потврдила да успешно повезује домаће компаније и инвеститоре, како стране, тако и домаће, у остваривању пројеката изузетно важних за нашу привреду и земљу у целини.

Први ветропарк у Србији изграђен недалеко од Куле, инсталисане снаге 9,9 мегавата, годишње ће производити 27 милиона киловат сати зелене енергије, што је довољно за потребе близу 8.000 домаћинстава.

Компанија "MK Fintel Wind" најавила је да ће други ветропарк, који ће бити изграђен у околини Вршца, "зеленом енергијом" снабдевати око 5.500 домаћинстава што ће повећати укупне енергетске капацитете у Банату, Војводини и Подунављу.