Немачке лекције из биоенергетике

У биоeнергетском селу Ерсинген нема неискоришћеног ђубрета из природе. Грање, лишће, стајњак, све се претвара у електричну и топлотну енергију.

"Од пољопривредника који има 250 крава узимамо стајњак који мешамо са отпадом са зелених површина и тако производимо биогас. Уз помоћ њега производи се два до два и по милиона киловат-часова струје што одговара потребама око 700 домаћинстава", објашњава градоначелник Ерсингена Удо Клајнер.

Ото Вајтман из биоенергетског села Ултермасхолдербах каже да су крајњи рачуни које добијају потрошачи мањи него раније. "Направили смо комплексан систем рачунања потрошње који је добар и за мале и за велике потрошаче", истиче Вајтман.

Свако село као енрегент користи оно чега највише има.

Осим дрвне сечке, стајњака и кукуруза, биоенергетско село Зибенајх, за производњу струје и топлотне енергије користи и мискантус. То је јапанска трска која се једном сади, а жање 25 година. Земљиште на којем расте није потребно додатно третирати ни ђубрити.

Са предностима биоенергетских села упознали су се и представници општина Пирот, Зрењанин, Ариље и Ивањица у оквиру пројекта који подржава немачко Министарство за економску сарадњу, а спроводи организација ГИЗ.

"Ми смо урадили студију изводљивости, такође је урађен и пројекат котларнице на биомасу односно на сечку и на остатке пошто се гаји малина", каже председник општине Ариље Милан Николић.

Душко Радишић, помоћник градоначелника Зрењанина, истиче економски значај. "Поред заштите животне средине, свакако економски разлог је да обезбедимо јефтинији енергент али првенствено да овај енергент производимо на нашој територији, нема увоза средства и сав новац остаје у нашој земљи", каже Радишић.

Јута Лик из немачког Министарства за животну средину, климатску заштиту и енергетски сектор сматра да би Србија посебно у руралним срединама требало да размишља о коришћењу обновљивих извора енрегије. Објашњава да се на тај начин стварају нова радна места, сигурно и независно снабдевање енергијом, али се и чува животна средина.

У Немачкој ће префикс биоенергетско добити још 33 села. Постојећа, покрајина је подржала са по 200.000 евра. Држава је субвенционисала до 40 одсто инвестиционих трошкова. Трећина новца стигла је из задруга, а остатак кроз кредите.