ЕК: Потребни додатни напори за добре буџетске показатеље

Буџетски дефицит је нагло опао у 2015. години и на крају августа је био три пута нижи него у истом периоду прошле године и знатно мањи од циљаног, али ће за добре буџетске показатеље бити потребни додатни напори.

"Без додатних мера буџет би био под притиском због истека једнократних прихода, растућих камата и већих капиталних издатака", наводи се у документу, уз напомену да би без промене политике буџетски дефицит остао висок, што би довело до даљег раста јавног дуга, који би порастао на преко 80 одсто бруто домаћег производа до краја извештајног периода, односно 2017. године.

Објашњава се да је било знатних уштеда од смањења пензија и плата у јавном сектору, али да су за добре буџетске резултате заслужни и бољи приходи, пре свега од неких акцизних намета и непореских прихода од којих је велики део једнократни.

Процењује се да ће дефицит текућих плаћања у 2015. бити 4,7 одсто а у наредне две године по 4,5 одсто БДП, да ће буџетски дефицит ове године износити 3,3 одсто, наредне године 4,1 одсто, а у 2017. години 3,8 одсто, као и да ће бруто јавни дуг порасти са овогодишњих 75,7 одсто на 81,4 одсто у 2017. години.

Опоравак привреде омогући ће стварање нових радних места чиме ће се надоместити губитак радних места услед реформи, али ће незапосленост ипак остати висока, наводи се у јесењој економској прогнози.

"Недавно повећање запослености је у великој мери подстакнуто успешним напорима да се смањи сива зона, а већина нових радних места створена је у секторима ниске продуктивости попут малопродаје и пољопривреде", наводи се у извештају.

Према процени Комисије, незапосленост је смањена са 18,9 одсто прошле године на 17,7 одсто ове и на том нивоу остаће и у 2016, да би тек 2017. године био забележен даљи пад на 16,6 одсто.

Бруто домаћи производ ће ове године порасти за 0,7 одсто, а раст ће се у наредне две године полако убрзавати на 1,4 и 2,5 процената.

На опоравак привреде утицале су цене сировина на светском тржишту али и снажан спољни раст, домаћа тражња је у првој половини 2015. била јача од очекиване, а очекује се и раст инвестиција у великој мери као резултат реформи које су спровођене током претходне две године како би се побољшало пословно окружење и стабилизовала привреда.

"Очекује се да ће нови инвестициони циклус подстаћи стварање радних места и подржати опоравак приватне потрошње" која ће након четири године пада наредне године бити на нули, пре раста у 2017. године.

Јавна потрошња ће једина отежавати раст, мада ће и она већ наредне године бити у осетно мањем паду након смањења од 3,1 одсто ове године.

Увоз ће бити повећан захваљујучи растућој домаћој тражњи, пре свега инвестицијама, али ће раст темпа извоза бити јачи захваљујучи расту продуктивности и даљем ширењу бази домаће производње.

Инфлација ће порасти са овогодишњих 1,6 одсто на 3,3 одсто наредне године и четири одсто у 2017. години, наводи се у прогнози.

За ЕУ као целину прогнозиран је раст од 1,9 одсто ове и два одсто наредне године, при чему је за 2017. годину највећи раст прогнозиран за Румунију (3,6 одсто) а најмањи за Финску (1,1 одсто).