Није неопходна реакција државе

Иза штедње грађана од 5,7 милијарди евра стоје девизне резерве централне банке од 10 милијарди евра, подсетио је на скупу гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић.

Гувернер НБС је указао да више од трећине билансне суме банкарског сектора има "првокласну ликвидност", што значи да се налази у облику готовине или се може претворити у готовину "у року од пар сати".

Јелашић је оценио да ће криза "решити главобољу НБС од пре годину дана", због задужености грађана у банкама и задужености Србије у иностранству, пошто капитал постаје све скупљи и расту каматне стопе.

Према његовим речима, највећи изазов за Србију због светске финансијске кризе биће финансирање текућег платног дефицита, који је могуће покривати из неколико извора - привлачењем страних директних инвестиција, за шта ће бити потребно много више труда него до сада или задуживањем у иностранству, које је постало много теже и скупље.

Могућни извор за покривање дефицита текућег рачуна платног биланса су и приватизациони приходи, а познато је да су неке приватизације отказане, а неке се одлажу, указао је Јелашић и додао да су четврти могући извор девизне резерве НБС.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић подсетио је да је држава због светске финансијске кризе формирала радну групу која ће се следеће седмице састати са представницима комерцијалних банака и инвестиционих фондова.

Истичући да је за Владу Србије суштински изазов креирање буџета за наредну годину, који треба да има мањи дефицит и смањи јавну потрошњу, он је додао да је проблем што коалициони партнери у влади желе да одмах испуне сва предизборна обећања.

Илић је напоменуо и да у овом тренутку "држава не функционише у парламенту" и да је потребно што пре наставити доношење закона и стварање амбијента за стране инвестиције.

Члан Комисије за хартије од вредности Ђорђе Јовановић указао је да српско тржиште капитала није претрпело последице као остала светска тржишта пошто је било у кризи и пре тога и оценио да регулаторни оквир није пратио развој тржишта у Србији.

Према његовим речима, "увезен је психолошки фактор из земаља где је криза реална", а највећу опасност представља повлачење страних инвеститора.

Јовановић је оценио да Србија неће трпети велике последице јер на тржишту капитала не постоје финансијски деривати, тржиште је плитко и "најважнији играчи" нису на берзи.

Директор пословних операција Београдске берзе Синиша Крнета навео је да је берзански индекс BELEX 15 од почетка године изгубио више од 60 одсто вредности, што је највећи пад у региону, истичући да држава није урадила ништа да подржи развој српског тржишта капитала.