недеља, 01.11.2015, 19:30 -> 19:35
Извор: РТС
Слободне зоне – шанса за узлет српске економије
У Србији послује 14 слободних зона које су привукле најпознатије светске фирме попут "Сваровског", "Панасоника", "Сименса", "Фијата". У последњих пет година промет у слободним зонама с пола милиона евра повећао се 100 пута – на пет милијарди евра, а број запослених је са пет хиљада нарастао на двадесет хиљада.
Да ли слободан узлет српске економије почиње у слободним зонама, јер тренутно се сваки пети евро у Србији зарађује извозом производа из слободних зона? Консултант Симоне Аполони довео је у Србију значајне инвеститоре из Италије. Каже да се одавде нико није повукао, а разлог за то није само добар географски положај.
"Србија нуди изузетно добре услове рада. Поготово захваљујући томе што Србија има билатералне уговоре са Руском Федерацијом, Европском унијом или са Турском, мислим да је у стању да инвеститорима нуди добро окружење за рад", сматра Симоне Аполони из "Аликио групе".
Србија већ три године, због недостатака пара у буџету, фирмама које послују у зонама, наплаћује порез на добит од 15 одсто. Наши директни конкуренти – турске и македонске зоне – такав порез не наплаћују.
Директор Управе зона при Министарству финансија Милан Ристић напомиње да Закон о порезу на добит правних лица ослобађа плаћање пореза на добит компанијама које уложе више од осам милиона евра и запосле више од 100 људи.
"Можда би у том смислу требало да се спусти праг инвестиција и броја запослених у слободним зонама што би посебно утицало на долазак малих и средњих компанија у слободне зоне у Србији", додаје Ристић.
Шта разликује услове пословања у слободним зонама од обичних индустријских зона? Предности су финансијске јер је у њима слободан проток капитала. Администрација и царинска процедура су ефикасније, фирме су ослобођене локалних такса и накнада. Ниже су цене транспорта и осигурања, а обим увоза и извоза није ограничен. И Београд ће бити опасан слободним зонама, а последња у Обреновцу већ има инвеститоре.
Слободна зона Београд простире се на 100 хектара и то на две локације. Прва је такозвани потез "Рева" од Пупиновог до Панчевачког моста, где ће се са леве обале Дунава градити логистички центар и лука, за шта су заинтересовани кинески партнери.
Друга локација је у на месту фабрике "Прва искра" у Баричу, где ће кинеско-француски конзорцијум "Меита" градити фабрику ауто-делова, где ће посао наћи 1.400 људи.
"То ће бити велика извозна шанса наше земље. Велика шанса за пуњење републичког буџета од извоза као и нашег локалног буџета од пореза на зараде. Ми смо ту утакмицу добили и против Пољске, и против Македоније, и Хрватске и свих земаља у окружењу које су се бориле за овако велику инвестицију", истиче председник Општине Обреновац Мирослав Чучковић.
Слободне царинске зоне су кинеску економију у неколико деценија са дна подигле на врх. Ако је главни циљ наше економије запошљавање, онда смо оснивањем зона на правом путу. Ако уђемо у ту трку, онда по условима пословања морамо да пратимо конкуренцију, јер се капитал из зона стално сели тамо где су нижи трошкови.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар