Порасла штедња у динарима

Просечан месечни износ штедње у Србији је 4.227 динара и слично је у последње три године. Између 2.000 и 6.000 динара месечно тренутно одваја 37 одсто штедиша, док сваки пети издваја више од те суме. То су подаци са којима Србија дочекује овогодишњи светски дан штедње.

Некада се штедело ради зараде, сада је сигурност улога важнија од висине камате.

"Од тих пет милијарди колико је било у новембру 2008. ми смо дошли до осам милијарди и 700 милиона. То су подаци у овом периоду Дакле то је резултат поверења банака у банке и грађани стално повећавају штедњу", објашњава Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије.

И штедња у домаћој валути је порасла па грађани на рачунима држе око 45 милијарди динара. Разлог за то су и камата на динарске улоге која је од шест до осам одсто. Далеко више од камата на орочене девизе на које плаћате и порез од 15 одсто.

"Генерално, изузетно су се створили услови у протеклом периоду за повећање динарске штедње јер ј Влада Србије направила изванредан успех у фискалној консолидацији а Народна банка допринела у смиривању инфлаторних тензија и девизног курса према евру", каже члан ИО Поштанске штедионице Марко Матић.

А истраживања о штедним навикама становништва кажу следеће. Уколико би се на рачуну просечног грађанина нашло 30 хиљада динара, 62 два одсто њих би задржало новац на рачуну и орочило са каматом по виђењу. Двадесет одсто би тих 30 хиљада задржало у фиокама а њих 10 одсто, било да су жене или мушкарци ту суму би одмах потрошило.

"Ако поредите навике Аустријанаца или Хрвата у Србији се мање штеди и људима је важније да им новац буде при руци или у сефу.

Можда би и банке требало више да обавештавају шредише јер је очигледно да је њима важнија би доступност и сигурност, док је у Аустрији новац уложен у штедњу кроз осигурање или сличне производе", каже Агнар Ленер из Агенције за тржишна истраживања ИМАС.

Ако грађанима висина камата и није најважнија, банкарима јесте.

"Колико су активне камате биле на кредите, знатно су ниже сада како у еврима тако и у динарима управо због извора и пада цена самим тим што се мање плаћа и у еврима и у динарима", наводи директор НЛБ банке Властимир Вуковић.

Када је реч о клијентима и штедишама са дубљим џепом банке према њима умају другачији третман. Од погодности да такви клилијенти не чекају пред шалтерима па до боље камате јер за орочење већих улога са банком могу да преговарају о висини камате.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом