Антић: Рударство најкраћи пут за увећање привредног раста

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић оценио је да је рударство место где Србија у најкраћем року може да направи озбиљне искораке у увећању привредног раста. Потенцијали леже у депозитима бакра, злата, сребра, литијума, олова и цинка.

Александар Антић каже да Србија у овом тренутку има 250 експлоатационих поља на којима се одвијају рударске активности. Поред тога, издато је око 100 дозвола за геолошка истраживања која спроводе највеће светске компаније из Америке и Канаде чиме се, како је рекао, "на озбиљан и одговоран начин отвара будућност Србије", преноси Бета.

"Тај раст има дугорочну политику јачања јер употреба минералних сировина и њихово коришћење може да донесе велику добробит за све грађане тако што ће се отварати велики број радних места и низ других привредних делатности, будући да се на једно радно место рудара отвара девет других радних места", рекао је Антић на отварању међународне конференције минералних ресурса у Србији.

То што су у Србији присутне те компаније, само значи да потенцијал постоји, јер оне никада неће да уложе у нешто што нема потенцијала, истакао је Антић и додао да потенцијали леже у депозитима бакра, злата, сребра, литијума, олова и цинка.

Антић је истакао да ће ове године инвеститори у Србији уложити више од 20 милиона евра у истражне активности, за шта је потребан "чврст законодавни оквир" и озбиљна држава.

"Ја верујем да је Србија политички стабилна држава са снажним законодавним системом и одговорном владом која спроводи тешке, али озбиљне и одговорне мере финансиске консолидације, и да је стабилна и сигурна земља за инвестиције", рекао је Антић.

Министар је много очекује од пројекта компанија "Фрипорт Мекморан" и "Ресервоар минералс" на истражном пољу "Чукару пеки" код Бора, где је откривено, како се рекао, "налазиште бакра светске класе", и истраживања депозита литијума који у басену реке Јадар спроводи компанија "Рио Тинто".

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.