петак, 16.10.2015, 23:00 -> 23:12
Мали рачун, велики новац
На адресу Министарства трговине прошле године стигло је око 1.000 пријава потрошача којима трговци нису издали фискални рачун. Како би их грађани више пријављивали, морају да разумеју зашто је важно да реагују када се промет не евидентира преко фискалне касе.
Национална алијанса за локални економски развој наводи да у угоститељским или трговинским објектима више од половине грађана никада не тражи фискални рачун од продавца који им га не изда.
"Чак 61 одсто њих каже да им рачун не треба, 21 одсто наводи да им је непријатно и да не желе да улазе у расправу, а 18 одсто сматра да држава сама треба да води рачуна о томе ко плаћа порез", наводе у НАЛЕД-у.
Наша законска обавеза је да узмемо фискални рачун и чувамо га у кругу од 20 метара од објекта у коме смо трговали. Међутим, колико испуњавамо ту дужност, држава нема увид. За више од десет година надлежна инспекција, сазнајемо, није урадила ниједну контролу.
"Тржишна инспекција је установила да нема потребе да ради контроле купаца. Није кажњавала купце ако не поседују рачун, тржишна инспекција је, пре свега, предузимала мере према трговцу јер је трговац тај који се професионално бави делатношћу и ко је дужан да изда рачун", истиче Горан Мацура из Министарства трговине.
Проблем је што држава није у стању да спроводи неке прописе које је сама донела, сматрају упућени. Објашњавају да нема довољно инспектора за контролу трговаца, а камоли купаца. Кажу да не треба да чуди ни податак да би тек 19 одсто грађана пријавило оне који не издају фискални рачун.
"Ако је неко на порезу закинуо држави, рецимо, 5.000 динара и ви због тога њему затворите фирму, просто сте га довели у ситуацију социјалног случаја, а имате велике фирме које милионе евра дугују по разним основама, па чак и порезе и доприносе за своје раднике, али и даље из неког другог интереса они функционишу. Ту људи губе веру у државу и због тога одобравају то што је заправо противзаконито, што је свакако лоше", указује новинар Балкан магазина Зоран Кнежевић.
Решење које би олакшало проверу трговаца колико евидентирају промет може бити и у увођењу онлајн фискалних каса, сматрају познаваоци прилика. Кажу да тако више не би било могуће ни да нам уместо фискалног рачуна издају исечак који изгледа као фискални рачун, а није.
"Приликом онлајн фискализације ви добијете један код и можете онлајн путем интернета или путем мобилног телефона да направите упит да видите да ли сте буквално пре 15 мунута купили неки сок на трафици или нисте и да ли је та уплата прокњижена или није. На тај начин се заиста повећава ефиканост провере да ли је пореска управа наплатила или није наплатила своје приходе", напомиње Владан Атанасијевић из НАЛЕД-а.
У Министарству финансија одговарају да су формирали радну групу која разматра питање увођења онлајн фискалних каса. Процењује се да због неплаћених пореских обавеза државни буџет годишње изгуби три милијарде евра.
НАЛЕД-ова рачуница показује да би за толики новац свака општина у Србији могла да добије један нови дом здравља, да бисмо могли комплетно да обновимо и опремимо све постојеће опште и специјалне болнице, набавимо 200 кола хитне помоћи, 1.000 инкубатора или 200 дигиталних мамографа и да нам остане још новца.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар