Платне картице, од зараде до трошка

Већина трафика не прима картице, па купци без довољно готовине остају без цигарета, новина и осталих ситница. Пошто су малим трговцима марже релативно ниске, а трговачке провизије високе, углавном немају пос-терминале јер тако остају без зараде.

"Тренутно радимо само за кеш. Размислили бисмо можда да радимо и са картицама, међутим банкарске провизије су велике. Када би их смањили, можда бисмо и почели. Овако, једни зарађују, а други губе, не вреди", каже трговац Слободанка Ђокић.

Пос-терминал продавца у просеку кошта око 200 евра, а сваки пут када провуче картицу кроз уређај плаћа такозвану трговачку провизију, односно накнаду банакама и картичарским организацијама. Она се у Србији креће од 0,8 за националну платну картицу до три и по одсто за интернет плаћања.

"Циљ овог закона је да се заштите мале трговачке радње, занатске радње, предузетници који кад уговарају употребу пос-терминала на њиховим продајним местима немају исту преговарачку позицију коју имају велики трговински ланци. Тако да за њих по правилу, та услуга буде скупља и онда дестимулативно утиче да уопште користе платне картице на својим продајним местима", објашњава в. д. генералног директора Сектора за платни систем НБС Драгана Станић.

У Финској, на пример, трговачке провизије не постоје, а поводом њиховог ограничавања у Европи и Америци рађене су пројекције.

"Постојала је бојазан, у дискусијама које су се водиле годинама поводом ограничавања провизија, да ће увођење таквих граница довести до тога да се можда неки трошкови превале на кориснике, а да ће то управо довести до смањења броја картица које се користе што је наравно супротно оном што Народна банка и ми сви хоћемо, а то је да се кеш мање користи", каже секретар Удружења за банкарство, осигурање и друге финансијске институције ПКС Бранислава Жуњић.

У Србији је издато више од шест милиона платних картица и половина је активна. У првих осам месеци ове године од накнада и провизија приход банака био је 4,4 милијарде динара.