Излазак из вртлога дуговања

Политика наплате рачуна се заоштрава на свим нивоима, па се и зачарани круг дуговања, иако додуше споро – ипак отвара. Наплата струје од грађана је чак 96 одсто. ЕПС више не дозвољава гомилање дугова.

За ЕПС и "Србијагас" највећи проблем су дугови предузећа у реструктурирању. Велики помак је то што Петрохемија и Железара, од ове године, редовно плаћају рачуне и за гас и за струју.

Генерални директор ЕПС-а Александар Обрадовић каже да је наплата боља и да је на рачуну ЕПС ове године седам милијарди више него што је првобитно било планирано.

"Део новца који је Стаклара дуговала 'Србијагасу' већ се плаћа, ми чекамо сада да ЕПС дође на ред. Оног момента када бисмо искључили Стаклару, и ми и 'Србијагас' бисмо могли да отпишемо та потраживања", рекао Обрадовић.

Топлане су значајно смањиле дуговања, од 60 топлана за струју дугују само четири, док су дугове за гас са 12 милијарди смањили на седам милијарди динара.

"За мазут нема никаквих дугова, сем дугова који су настали по истеку грејне сезоне. Код гаса одређени број топлана има дугове, има обавезе, али оне ће се вероватно репрограмирати уз сагласност 'Србијагаса', оснивача и топлана", каже Милован Лечић из Удружења топлана Србије.

"Србијагасу" је најважније да више не дугује "Гаспрому". За неплаћени гас углавном блокирају рачуне.

"Једна ствар је сигурна, неће бити повећања задужености. Ми четири месеца испоручујемо топланама, а они наплаћују од својих потрошача годину дана. Биће тог одложеног ефекта наплате, али смо сигурни да ћемо сада наплатити", каже Душан Бајатовић, генерални директор "Србијагаса".

Држава најављује још већу помоћ најсиромашнијим домаћинствима. Али и грађани који све редовније плаћају рачуне, од енергетских предузећа очекују веће попусте. За сада имају пет одсто на струју, а понегде и на друге комуналије.