Како наплатити штету због чекања камиона на граници

Поред 200 српских камиона, у километарској колони данима су стајале и стотине македонских, грчких, бугарских шлепера. Многи су се обратили Привредној комори Србије, која најављује могућу колективну тужбу компанија.

"Већина захтева које смо добили везана је за правну подршку и заштиту права превозника у друмском и речном саобраћају. Шпедитери су тражили информације о задржавању на граници, транспорту кварљиве робе, процени и надокнади штете... Јавили су нам се и бродари, због заустављених пловила са товарима из иностранства, као и друмски превозници чија је роба од петка била заробљена у лукама на Јадранском мору", наводи се у саопштењу Привредне коморе Србије.

Штета је велика и за сада се процењује на неколико дестина милиона евра. Последице ће се тек осетити, као у случају хотелијера којима су Хрвати, иначе четврти по броју посета Србији, отказали неке резервације.

Министар трговине Расим Љајић каже да ће насталу штету неко морати да надокнади и плати пенале.

"Постоји правни основ да се привредници жале хрватским и евентуално међународним судовима за накнаду штете. Тај процес ће трајати али на привредницима је да се одлуче на тај корак. Ако се одлуче, Привредна комора Србије стоји на располагању за сву помоћ која је неопходна у том поступку", рекао је Љајић.

Према његовим речима, сада је најважније да се поправља и минимизира штета која је настала.

"Штета је велика, и политичка и економска. Више пута смо понављали да нам је стало до добрих односа са Хрватском. Стало нам је због нас јер без регионалне стабилности нема нових инвестиција. Ово свет третира као регион, према томе, уколико имате овакве проблеме са суседном земљом то одвраћа сваког потенцијалног улагача", рекао је Љајић.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић каже да се српска влада понашала одговорно.

"Наставићемо тако да се одговорно понашамо, како у односу на своје грађане, тако и у односу на регион. Србија је део Западног Балкана и фактор мира и стабилности на Балкану, и ми смо то овом ситуацијом показали. Врло је важно да су границе отворене, да је слободан проток робе, људи и капитала. То је оно за шта се ми залажемо све време као влада", рекла је Михајловић.

Трговинска размена између Србије и Хрватске годинама расте, и у 2014. је била 757 милиона евра, при чему смо ми од њих купили око 70 милиона евра више робе.

У Србији ради око 200 фирми у хрватском власништву - "Дијамант", "Штарк", "Фриком", "Гранд", "Полет", "Агрокор", "Идеа"...

Српских фирми у Хрватској је само неколико, па је нама већи проблем што око 60 одсто извоза имамо у Европску унију, а на том путу су најчешће хрватске границе.