Легализација или рушење објеката

За крагујевачког инвеститора Мирослава Брковића, Предлог закона о озакоњењу је лоша порука свима који су поштено градили објекте.

"Држава би требало да то има у виду и да не даје попуст оним инвеститорима који су прекорачили одређену површину, изградили неколико спратова", каже Мирослав Брковић.

Надлежни у Нишу тврде да су грађани незаинтересовани за легализацију, и да Предлог закона иде наруку несавесним инвеститорима.

"На овај начин сматрам да се подстичу бесправни градитељи да ужурбано раде, завршавају своје објекте знајући да ће у наредном периоду остварити право на накнаду и грађевинску дозволу по бенефицираним ценама", указује Родољуб Михајловић, начелник Управе за планирање у Нишу.

У престоници је поднето 250.000 захтева за легализацију.

"Нико није сносио санкцију зато што је нелегално градио, колике је размере то узело. Нико није сносио санкцију за то када станари који су поштено платили своје станове остану изиграни од стране инвеститора", истиче секретар за легализацију Београда Немања Стајић.

Из ресорног министарства поручују да мора да се направи пресек стања и да, ако се настави садашњи тренд дивље градње, у Србији никад не би било уписано власништво над нелегалним објектима.

"Тај процес и тај проблем мора да се заустави зато што велики број нелегалних објеката са трендом раста који постоји у Србији, угрожава директно легално изграђене објекте. Од 2002. године нелегална градња је кривично дело. Нема више нових закона о озакоњењу, неће бити виши продужења", напомиње ресорна министарка Зорана Михајловић.

И кад ступи на снагу, нелегални градитељи ће имати само две опције – легализација објеката или рушење.