Шта доноси Закон о платним системима?

Ако ових дана у поштанском сандучету видите велики број коверти са логом неке банке немојте се штрецати. То није опомена за кашњење у отплати заосталих рата, већ обавештење да од 1. октобра важе измене Закона о јавним плаћањима, што је у ствари замена велике процедуре потписивања анекса уговора према новим прописима.

Према њеним речима, то је везано о каматним стопама које ће бити примењене за трансакције у вези са пакетима и ценом услуга.

Клијенти морају да буду обавештени писмено о променама пословне политике најмање два месеца унапред, уместо 15 дана као до сада. Касно или не, за нека брзоплета задуживања остаје за личну анализу, али закон доноси неке значајне промене посебно у технологији плаћања и то после више деценија. За сада, технологија креира тржишне промене, начин и  локацију плаћања

"На тржишту Европске униј можемо да најавимо низ нових производа који због недостатка прописа нису били примњиви на тржишту Србије због тога се радујемо што Србија постаје део приче и што ће привући нове играче, нове производе, нове услуге", рекла је Јелена Ристић из Мастер карда.

Банке тврде да их нова конкуренција и нови играчи не плаше јер нове институције плаћања не могу да прикупљају депозите или исплаћују кредите као банке. Ипак, провизије на трансакције могу да се смање.

Душан Узелац са сајта Каматица рекао је да се законом суштински одузима монопол банака над плаћањем над платним услугама и то је, како каже, позитивно јер ће свака фирма која буде желела да се бави тим стварима моћи да креира своје окружење, свој систем, а самим тим отвори можда нека нова радна места.

Ако мењачнице буду желеле да се баве тим послом почетни капитал износи од 20.000 до 125.000 евра у динарској противредност. То зависи од избора платних услуга које ће те институције пружати и ризика које ће нове фирме преузимати.