Запосленост и потрошња, између статистике и живота

Број радних места повећан је за 71.000 и проценат незапослених је смањен са 19,2 одсто на 17,9 одсто, показује најновија Анкета о радној снази Републичког завода за статистику. Више људи ради и зарађује. Укупна примања, међутим, нису повећана, односно није повећана потрошња, пре свега јер су плате у јавном сектору и пензије смањене и замрзнуте од прошле године.

Од почетка године незапосленост је смањена за 1,3 одсто. За анкету о радној снази кажу да је најбоља слика стања на тржиту рада, а најновија је показала да је број оних који раде, било на сиво било на бело, сада 71.000 већи него почетком године.

Миладин Ковачевић из Републичког завода за статистику каже да је реч о запошљавању у малом бизнису.

"То нису увек стална радна места, то су привремена радна места, замене, такозвано одређено радно време", каже Ковачевић.

Међутим, иако је порастао број запослених, није увећана и маса зарада, односно куповна моћ.

"Имамо мали пад приватне потрошње, што је релативно дабар резултат ако имамо у виду да се снажна фискална консолидација спроводи у овој години, у којој су смањене плате у јавном сектору и пензије, што значи да је дошло до побољшања у неким деловима приватног сектора", каже професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић.

Статистички подаци да у просеку немамо мање пара а да нема ни много поскупљења, често изазивају неверицу.

Милојко Арсић каже да људи "наштимовани" да боље уочавају оно што представља ризик и опасност за њих, него оно што је повољна околност.

"Да би људи рекли да је стварно боље, стандард треба да се повећа 10 до 15 одсто, кад се смањи плата два одсто то је много, кад се повећа два одсто то није много", објашњава Арсић.

Шта ће се даље дешавати са запошљавањем и зарадама зависи од раста привреде. После прошлогодишњег пада од 1,8 одсто, економија би ове године требало да буде у плусу пола процента.

"О трајном расту запослености може се говорити када БДП расте изнад 3,5 или четири одсто. Раст запослености може се одвијати и на нижим нивоима као што се код нас одвија, на нижим нивоима раста БДП-а, али то могу бити подстицаји који долазе због недовољне покривености одређених нових послова, сиве економије", каже Ковачевић.

Према рачуници сајта Макроекономија, од марта до марта број запослених је из дана у дан растао за 70, па смо пролеће дочекали са 25.500 више запослених него прошле године. Али то је готово мање него 2013, а чак 277.000 запослених мање него 2008. године. Да достигнемо тај ниво из 2008. уз овај темпо отварања нових радних места, кажу, мораћемо да сачекамо бар 2026. годину.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.