Дан после "црног понедељка" на берзи

У економији, кажу, није добро када се ствари дешавају нагло. Тако је јучерашњи "црни понедељак" дошао као врхунац двомесечних осцилација на берзама у Кини.

"Те промене се десе када тржиште буде прегрејано, тј. када већа количина капитала доведе до раста цене акција и у једном моменту дође неки стимуланс који изазове негативну реакцију. Овај пут то је била промена у курсу јуана", објашњава брокер Ненад Гујаничић.

До девалвације јуана дошло је због јачања вредности долара, валуте у којој Кинези извозе, што поскупљује кинеску робу. Циљ је био да Кина повећа извозну конкурентност. Додатни разлог за "црни понедељак" је и тај што мали инвеститори у Кини чине чак 80 одсто трговања.

"Кинеске банке су почеле да прихватају акције као колатерале за обезбеђење кредита. Оног тренутка кад акције губе вредност, банка вас тера или да продате акције, продате кредит, или да дате други колатерал. То је, у суштини, окидач панике која је настала на тржишту", наводи Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.

Најозбиљнија последица краха на кинеским берзама може бити додатно успоравање друге економије света, која је велики потрошач сировина.

"Од нафте, преко челика, алуминијума, хране... Када код њих опадну економске активности или смање интензитет, смањује се и потреба за увозом. То се одмах реперкутује на земље извознице, укључујући Русију, Бразил, Јужну Африку", додаје Мусабеговић.

Ненад Гујаничић сматра да постоји велика вероватноћа да великог успоравања неће бити.

"Кинеска економија не може унедоглед расти стопама од седам или осам одсто и то сваки зрели инвеститор зна. Али вероватно неће уследити ни то тврдо приземљење кога се инвеститори плаше. Ова реакција од пре неколико дана је била пренаглашена", указује Гујаничић.

Да ли је јучерашњи дан био знак почетка неке нове кризе или комешање тржишта, које није непознато запосленима на берзама? Одговор би се могао знати за три до шест месеци. Према теорији, дешавања на берзи тек после тог периода прелију се у реалност.