Како до боље наплате пореза

Мисију ММФ-а која је дошла у другу контролу примене трогодишњег аранжмана из предострожности Влада је, рекло би се, сачекала прилично опуштено. Разлог за то је стање у државној каси - у њој је 70 милијарди динара више него што се очекивало почетком године.

Део те уштеде је настао због мање јавних инвестиција али је главница, око 60 милијарди, од боље наплате прихода, посебно акциза и пореза. 

Од почетка године држава је наплатила 268 милијарди динара пореза на додату вредност - седам милијарди више него у истом периоду прошле године. Већи је ПДВ и на домаће и на увозне производе и услуге, па се раст прихода објашњава, делом, растом привреде, али више бољим радом порезника.

Међутим, и даље је нижи него 2012. и ранијих година.

"Може боље и мора боље јер је борба против сиве економије битна не само за боље пуњење буџета, она је врло битна за привредни раст како би се обезбедили једнаки услови пословања", сматра Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.

Министар финансија Душан Вујовић каже да је труд уложен да се побољша наплата ПДВ-а и да се у нето изразу смање неоправдане рефундације, повраћај ПДВ-а.

"Имамо ситуације где се користе непостојеће вештачке фактуре. Изврши се повраћај ПДВ-а, па се фирма у року од 24 сата затвори. То су такозване вештачке фирме које се праве да би се паре повукле од државе", каже Вујовић.

У 6.500 контрола порезници су открили да готово свака трећа радња, локал, фирма, крши закон - има непријављене раднике, не књижи робу или не даје фискалне рачуне. Против њих су покренули прекршајене поступке и привремно им забранили рад.

Никола Алтипармаков истиче да су потребне дубинске мере, наводећи као пример да се не може једном затворити неки кафић а да се очекује да ће се решити проблем.

Уз реформу пре свега бољу организацију, и техничко-кадровско ојачавање Пореске управе, према рачуници Фискалног савета за три-четири године приходи од пореза би били 300-400 милиона евра већи.

У међувремену, Влада има план - да уведе регистар свих фактура и он лајн фискалне касе које би стално биле повзане с порезницима.

"Чини ми се да је 15-20 одсто повећање ПДВ-а реално. Значи, са садашњих 400 милијарди ми можемо да подигнемо ПДВ и на 420, 440 милијарди најмање, а можда и више", каже Вујовић.

Према његовим речима, земље у окружењу показале су да се увођењем фискалних каса повећава степен плаћања, јер како каже, људи се јендоставно плаше да издају те такозване профактуре уместо правог фискалног рачуна.

"Сигурно ћемо подржати и што пре увести он лајн фискалне касе", истакао је Вујовић.

Утаје пореза односно сиве економије има у свим областима и у свакој земљи. Према истраживањима, у Србији је у сивој зони око девет милијарди евра, 30 одсто БДП-а, а просек региона је 25 одсто.