Закуп земљишта поделио мале и велике пољопривреднике

Јавна расправа о предлогу измена Закона о пољопривредном земљишту је завршена, али се наставила међу земљорадницима. Због недовољне искоришћености пољопривредног земљишта, у ресорном министарству предлажу да се великим инвеститорима понуди трећина земљишта у закуп до 30 година. Мали пољопривредници на то не гледају благонаклоно. Плаше се да ће тако постати надничари који ће радити за велике произвођаче.

Према до сада потписаним споразумима са Европском унијом, странци ће моћи да купују земљу у Србији од септембра 2017. године. Само у Војводини, уколико се усвоји закон, на располагању ће им бити трећина необрађеног државног земљишта.

Пољопривредник из Црепаје Мирослав Грубанов каже да док Србија не уђе у Европску унију, српску земљу треба да обрађује српски пољопривредник. Не треба, сматра, да се стално излази у сусрет другима који већ имају довољно да би опстали.

"Мој предлог је да то продају малим пољопривредним произвођачима који имају мање од 20 хектара – да им продају на 20 година кредита", каже Грубанов.

Рационалније али и економичније управљање државним земљиштем, приоритет је Министарства пољопривреде. Поручују да пољопривредници неће бити на губитку.

Њима ће бити понуђено да купе максимално 20 хектара на отплату од пет година. Онима који то не буду могли, саветују да се удруже.

"Желимо да помогнемо управо малим пољопривредницима, сматрамо да бисмо кроз њихово удруживање, односно кооперацију са великим инвеститорима, постигли и ефекат да они лакше обнављају своју производњу и лакше је увећавају, и пре свега да имају сигуран пласман за своје производе", каже министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић.

На предложене измене закона реагују и стручњаци. Сматрају да су парцијалне, јер се односе само на државно земљиште и само на правна лица.

"Не иде у сусрет измена закона које треба да прилагодимо због предстојеће примене споразума о стабилизацији и придруживању, будући да од 1. септембра 2017. године морамо да омогућимо равноправно учешће иностраних купаца било физичких било правних, као и домаћих купаца у куповини свих непокретности, па према томе и пољопривредног земљишта", рекао је професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић.

Према подацима Министарства пољопривреде, у Србији је укупно 49 одсто неиздатог земљишта. Тачније, 240.000 хектара се или не обрађује или је узурпирано, што држави наноси милионску штету. Само у судским споровима се по том основу потражује 22 милиона евра.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.