Како стати на пут гомилању дугова

Две и по године од када је прописано да привреда рачуне мора да плати у року од два месеца, а држава да им плати дуг најкасније за 45 дана, Закон је проширен и на међусобна плаћања у оквиру јавног сектора. То значи да ће и локалне самоуправе и комунална предузећа морати да плате рачуне у року од 60 дана. 

Према званичним подацима, Република, министарства, судови, фондови и установе дугују готово 9,5 милијарди динара, а с плаћањем касне у просеку 231 дан.

Дуг на локалу је 114 милиона динара. Од општина највише дугује Дољевац, односно једна тамошња предшколска установа. Али они то негирају. Дуг, наводно, износи 745.569 динара, а кашњење 344 дана.

"По вашем позиву извршена је провера, приликом уноса од стране одговорног лица у Предшколској установи 'Лане' унети су и регистровани рачуни и обавезе, нису унете упалте. Није стварни дуг него само админситративна грешка", каже Милош Вукотић, заменик председника Општине Дољевац.  

Дољевац подржава одлуку Владе да на два месеца ограничи плаћања и у јавном сектору.

"Закон је ступио на снагу 12. августа, али ће се примењивати на уговоре закључене од 1. јануара 2016. године. Ово је наставак увођења финансијске дисциплине, који сада укључује и обавезе између субјеката у јавном сектору и строжу контролу", наводи Мнистарство финансија.

Да би дисциплина заиста била већа, они који крше закон морају да се кажњавају. Иако су казне од 5.000 до два милиона динара прописане још пре две и по године, нико није кажњен, тврде у Мрежи за пословну подршку.

Драгољуб Рајић из Мреже каже да је озбиљна контрола 2012. године трајала шест месеци после доношења закона.

"Већ у 2013. и 2014. поново се нагомилавају дугови пре свега локалних самоуправа према приватним компанијама и ти дугови у неким случајевима прелазе 250 и иду до 300 дана", каже Рајић.

Привредницима у уговорима пише да је рок плаћања два месеца, али због кризе и мање куповне моћи, у пракси, на наплату и даље чекају много дуже – у просеку 141 дан, што је рекорд од када се то кашњење мери. Уместо да им прописује рокове, од државе очекују да им олакша наплату ненаплативих дугова.

"Тридесетак милиона динара у овом тренутку, ова фирма има све уредне папире за извршење пред судовима и тужилаштвом, али ја верујем да ми ни део тога нећемо наплатити. То је проблем. Зашто постоји држава, зашто се издвајају средства за правосуђе и друге институције система кад оне не функционишу", каже Драган Алексић из "Нутрика" у Врању. 

Због тога привредници једни од других траже све више гаранција да ће дато бити и плаћено, што додатно отежава пословање.