Економисти очекују договор са ММФ-ом о повећању примања

Председник Управног одбора "Сосијете женерал" банке Горан Питић каже да су резултати фискалне консолидације неспорно добри, преноси Танјуг.

Кренуло се и са решавањем проблема предузећа у реструктурирању јавних предузећа, започета је реформа државне управе, струја је скупља.

Када је реч о структурним реформама, Питић сматра да је потребна агилнија политика и да ће Србија након ревизије добити позитивну оцену. Истиче да ће разговори бити тешки пре свега зато што ће се разговарати и о усклађивању плата и пензија.

"Између онога што је везано за жељу владе да награди популацију за стрпљење које је исказано и разумевања да можда сада и није прави тренутак да се то уради, биће тешки разговори", сматра Питић.

Ана Трбовић, деканка Факултета за економију, финансије и администрацију, уверена је да ће ММФ прихватити захтев за повећање плата и пензија, иако, како каже, то није најмудрији потез.

"Повећање плата и пензија није најмудрији потез, али је изводљив уколико се обезбеде ефикасности на другој страни и смањи потрошња у јавном сектору. Да ли је Влада спремна то да уради у овом тренутку, закључиће ММФ када види где ће бити уштеде које ће покрити додатне трошкове", истиче Трбовић.

Када се говори о уштедама које су до сада остварене, Трбовић каже да је време било кратко, да је мањи дефицит позитивна чињеница, али да и даље имамо велику рупу на страни дуга и камата које плаћамо.

Како наводи, чини се да би било мудрије да се настави реформа јавног сектора а да се за повећање зарада определе у неком другом тренутку.

Не искључује могућност да се то избалансира, уколико се много више уради у другом делу који је, како је рекла, и много важнији. Тврди да ће и то што су смањене пензије и плате у јавном сектору бити недовољно уколико се не уозбиље када је у питању јавни сектор.

За Питића, међутим, није спорно да ће напори који су до сада учињени, без обзира што нису комплетни, бити оцењени позитивно.

"Од прве ревизије поједине ствари су се помериле на боље, али је у свакој важно питање фискалне консолидације и резултата који су ту учињени. А резултати су неспорни чак и кад се одбију неисплаћена потраживања, капитални расходи, једнократни трошкови", рекао је Питић за Танјуг.

Упозорава да се не могу затварати очи пред оним што је фокус владе, а то је дугорочно одржање јавних финансија.

"Када је реч о приватизацији, издвојена су и предузећа за која ће се још годину дана имати разумевање и која ће да иду у стечај. Ту ће се вероватно додатно мало заоштрити и тражити да се то стварно испуњава, као и да се чувена наша јавна предузећа реорганизују", наводи Питић и додаје да је сигурно и даље најтеже питање структурних промена, које захтева још агилнију политику.

Упитан како оцењује да ће ММФ реаговати на започету рационализацију јавног сектора, каже да је то вероватно једна од најосетљивијих тема, али да први кораци Министарства државне управе и локалне самоуправе иду у доста добром правцу.

"Добар корак начињен је око рационализације локалне самоуправе, да се ограничи колико може да има запослених, и тако даље... Верујем да ће се тај квантитативни део покренути, али много већи проблем је структурни део. Да ли заправо постоје прави људи за стварне изазове?", упитао је Питић.

Подсећа да су у том смислу направљене анализе и основне препоруке, као и инвентар тога колико стварно у квантитативном смислу треба да се уради.

"У јавном сектору се оперисало са бројем запослених између 500.000 и 700.000 људи. А посебна је тема да ли треба да се обухвате јавна предузећа или не. Верујем ипак да су то теме које ће остати за разговоре у наредном периоду", рекао је Питић.

Мисија ММФ-а боравиће у Србији од 20. августа до 2. септембра, када ће проверавати да ли су и у којој мери испуњени услови предвиђени трогодишњим аранжманом из предострожности који је та институција закључила са Владом Србије 23. фебруара 2015. године.

Мисују ће овога пута, уместо Зузане Мургасове која је била шефица од 2012, предводити Џејмс Роах.

Актуелни аранжман из предострожности, вредан 1,2 милијарде евра, закључен је званично 23. фебруара ове године, али је у пракси у примени од 1. јануара 2015. године.

Србија је у последњих 15 година имала три споразума са ММФ-ом, од 2001. до 2004. стенд-бај аранжман и 2009. аранжман из предострожности.

Последњи аранжман склопљен је крајем септембра 2011. године, али је замрзнут већ у фебруару наредне године, јер је буџет за 2012. одступио од договореног фискалног програма.