Десет органских с луком

Под органском пољопривредом у Србији је око 0,3 одсто укупно обрадивих површина, односно око 10.000 хектара, што је мало у односу на европски просек. На евиденцији Министарсртва пољопривреде су 293 органска произвођача.

Ћевапи, пљескавица, лесковачки уштипци, наизглед обичан ресторански мени ако му се не дода префикс "органски". После неколико месеци експериментисања, органска храна нашла се на менију једног познатог београдског ресторана.

"Имали смо позитиван одзив на органску храну, тако да смо је убацили у мени. Између органских и обичних ћевапа, рецимо, за које се одлучују? Више за органске, сада имамо само органске и продајемо их више него оне старе прошле године", каже кувар Милан Делић.

Али, то је тек у зачетку. Органски оброци су 30 до 50 одсто скупљи. Добијају се без хербицида, пестицида, вештачких ђубрива, хормона, антибиотика уз много више људског рада.

Да би се ушло у производњу органске хране, потребно је здраво земљиште, вода у класи оне за пиће и одређена удаљеност од аерозагађивача. Од склапања уговора са контролном организацијом, преко периода конверзије, до статуса органског произвођача, прођу три године.

"У старту је ова производња у односу на традиционалну изједначена, касније, улагања су три до четири пута већа, утрошак радне снаге је већи, код конвенционалне производње је више хербицида, они користе хибриде, а ми домаће сорте које мање рађају", каже власник органске фарме Миодраг Радивојевић.

Да би се он добио на исправан начин мора да се води рачуна о плодореду, односно која се биљка узгаја поред које. Али, то је само део система који мора да буде затворен.

"Гајимо житарице које су органске сертификоване, аутохтоне, користимо их за исхрану живине, од живине добијамо јаја и месо, од стоке остаје стајњак који је неопходан да се прихрани земљиште", каже Радивојевић.

Годишња улагања су око десет хиљада евра.

"Нама је потребна помоћ у репроматеријалу и субвенције у производним капацитетима, прерађивачке капацитете немамо. Може да се заради да једна породица живи нормално где су приходи око 50 до 100 хиљада месечно", каже Драгица Остојић.

У Европској унији површина под органском производњом повећава се сваке године за пола милиона хектара. Тренутно је на око 186.000 фарми. Циљ је да до 2020. године 20 одсто пољопривредних површина буде под органском производњом.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.