Привреда плаћа и на мосту и на ћуприји

За 20 највећих парафискалних намета грађани и привреда издвојили су прошле године 76,3 милијарде динара, односно више од 600 милиона евра. Највише новца отишло је на републичку судску таксу – више од 8,5 милијарди динара, што је незнатно мање него 2013. године, показује анализа Националне алијансе за локални економски развој. 

Милутин Петровић из Крагујевца пчеларством се бави четрдесет година. Каже да му због непланираних трошкова, у последње време не теку мед и млеко. Каже да за 100 кошница које има, годишње добија од државе субвенције од 50.000 динара.

"Да бих могао да их селим и добијем уверење о здравственом стању пчела и уверење о сељењу, треба да дам 21.400 или више од 40 одсто субвенција које се преливају ветеринарима, тако да субвенције које пчелар треба да користи за јачање пчеларске производње прелива се ветеринарима који притом немају никакав трошак, него само издају потврду", каже Петровић.

Привреда плаћа 384 непореска намета, од чега су готово две трећине парафискални. Због тога, у НАЛЕД-у сматрају да је неопходно што пре усвојити правилник с јасним критеријумима за одређивање висине такса које би биле у складу с реалним трошковима државе.

Председник УО НАЛЕД-а Владан Атанасијевић каже да у суштини нико нема проблем да плати 100 динара, 1.000 или 2.000 динара уколико зна шта добија заузврат.

"Ако треба да се уради нека збиља компликована лабораторијска анализа, нормално је да треба платити реагенс и очекивано је да тај намет буде доста скуп. Међутим, уколико плаћате издавање било какве дозволе, папира, а заузврат немате никакву анализу, онда вас то боли и брине", сматра Атанасијевић. 

Критеријуми на основу којих се одређује висина намета најчешће нису прецизно утврђени, кажу у Унији послодаваца Србије.

Небојша Атанацковић из Уније каже да, између осталог, локалне самоуправе наплаћују неке своје услуге и оно што није услуга, зависно од тога колико им треба новца.

"Посебно непредвидивост тих намета који могу да буду заиста различити, који могу да се уведу у току године тако да привредници заиста не могу да унапред очекују који је то трошак који може да их задеси у току једне пословне године", каже Атанацковић.

До краја године очекује се Нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара. После јавне расправе и усвајања примењивао би се од 2016. године, сазнаје РТС у Министарству финансија.

Према истраживању НАЛЕД-а, чак 72 одсто непореских намета је у надлежности републичких органа.