Усеви жедни, ратари гледају у небо

У Србији се наводњава око два одсто пољопривредног земљишта. У последњих месец и по дана, пало је у просеку само 26 литара воде по квадратном метру, што је далеко од просека. Земљорадници су уложили велики новац у агротехнику, али због суше не знају како ће проћи на јесен.

Србислав Ракић из села Глогња код Панчева каже да је у производњу кукуруза уложио 80 хиљада динара по хектару.

"Шта ће да се убере, то се не зна, колики ће приход бити, то се не зна – да ли ћу да извучем уложено, за наводњавање немам услова, нема воде у каналима", каже Ракић.

У Војводини се наводњава око 50 хиљада хектара, јужно од Саве и мање. Пољопривредници чија су имања близу река и већих канала, а имају опрему за наводњавање, за род не брину.

Лучијан Стојку из села Глогња каже да кукуруз залива трећи пут како би био "у доброј кондицији".

"Очекујем добар принос, уложено ће ми се сигурно вратити захваљујући систему за заливање. Нажалост, у нашем атару села Глогоњ постоје само три мобилна система за наводњавање типа тифон", каже Стојку.

Од пре пет година, Министарство пољопривреде заједно са банкама подстиче земљораднике да под повољним кредитима купују опрему за наводњавање.

Шеснаест кредита одобрено је 2011, укупне вредности око шест милиона динара, а следеће године 80 кредита, чија је укупна вредност десет пута већа. Године 2013, није било кредита за те намене, а прошле године земљорадници су подигли 90 кредита у вредности 74 милиона динара.

Ове године, одобрена су 42 кредитна захтева за куповину опреме за наводњавање у износу од 46 милиона динара.

Добро је, кажу стручњаци, да се из године у годину повећава просечна висина кредита за куповину опреме за наводњавање. То доприноси сигурности производње.

"Када је реч о системима за наводњавање, морам рећи да је то најефикаснији и најкраћи пут да наши пољопривредни произвођачи набаве потребну опрему, наравно тамо где постоје услови", каже др Зоран Рајић, државни секретар Министарства пољопривреде.

Кредити за набавку опреме за заливање дају се на три године, с годишњом каматом од шест процената. Ако купе нову опрему, земљорадници имају право и на враћање дела уложених средстава, чак и до 55 одсто вредности кредита.