Синдикати: Нису стечени услови за приватизацију ПКБ-а

Синдикати су, на заједничкој конференцији за новинаре, рекли да је према ранијим проценама које су изношене у јавност вредност капитала ПКБ око 210 милиона евра, док су тадашње процене стручног тима корпорације указивале на вредност од око 640 милиона евра, преноси Бета.

Синдикати тврде и да би Београд, али и цела држава озбиљно били оштећени продајом ПКБ-а који је у непосредној близини главног града, јер је та корпорација највећи произвођач млека у Европи и има најбоље стадо млечних крава, а и најбољи је и произвођач семенске робе.

Према оценама синдииката, ако се ПКБ буде приватизовао по моделу који је предложио Град Београд, то ће значити цепање тог предузећа у којем ради око 2.000 људи.

Прошле седмице помоћник градоначелника Београда Борко Милосављевић најавио је да ће у септембру бити расписан јавни позив купцима дела земљишта ПКБ-а уз који се продаје и сточни фонд, а да је циљ те одлуке побољшање производње у ПКБ-у, јер корпорација има губитке.

Председник Самосталног синдиката ПКБ-а Милисав Ђорђевић рекао је да нису тачне информације да ПКБ послује са губитком, наглашавајући да се те информације свакодневно пласирају у јавност како би се оправдала приватизација те корпорације.

"ПКБ је ове године пословао позитивно и има добитак од 250 милиона динара, иако из градског буџета корпорација није добила ни динара. ПКБ се издржава искључиво од свога рада и нисмо буџетски корисници Града Београда", додао је Ђорђевић.

Председник Независног синдиката ПКБ-а Никола Лазић навео је да ПКБ редовно плаћа порезе и доприносе, редовно исплаћује зараде, а да од државе не добија више ни премије за млеко што је дискримиматорски поступак због којег је прошле године корпорација имала вишемилионске штете.

Представници оба синдиката ПКБ-а су нагласили јединствен став да ПКБ треба да остане у већинском државном власништву (51 одсто), да се поделе бесплатне акције запосленима и са остатком да се изађе на тржиште, као и да немају ништа против тога да држава постави стручни менаџмент.

Синдикалци тврде и да је досадашња пракса показала да ниједна приватизација пољопривредних комбината у Србији није била успешна.

Професор Пољопривредног факултета у Земуну Миладин Шеварлић рекао је раније агенцији Бета да би ПКБ, који је највећа агробизнис компанија у Европи, морао да буде под посебном пажњом државе и јавности и да се види шта је јавни интерес у продаји ПКБ-а.

Према његовим речима, пре било каквог разговора о продаји требало би да се објави процена вредности корпорације и да је потребно утврдити шта ће представљати урбано подручје Београда.

Како је оценио, нови власник ПКБ-а продајом само неколико стотина хектара могао би да измири целокупну цену за преузимање компаније, што би могло да доведе до тога да приватизација ПКБ-а постане "највећи спекулативни посао 21. века у Србији".

ПКБ из Падинске Скеле заузима укупно 30.000 хектара, а обрађује око 22.000 хектара.

Према речима представника синдиката, град покушава да око 17.000 хектара државног земљишта укњижити као земљиште ПКБ корпорације, чиме се крши Закон о пољопривредном земљишту и та укњижба је потпуно нелегална, а и првостепени суд већ поништио то укњижење.