Санкције ЕУ Москви обориле и српски извоз у Русију

Док се двоје свађају трећи користи – да ће тако бити надали су се српски привредници у време када су Европа и Русија ставиле брану на међусобну трговину. Међутим, подаци показују резултате супротне од очекиваних. За првих шест месеци ове године, Србија је Русији продала робу за 322 милиона долара – 33 одсто мање него прошле године у исто време.

Помоћница министра трговине Маја Мандрапа Гашић наводи да је смањен извоз индустријских производа. "На пример, најлон чарапе су 2014. години биле главни извозни производ у Русију. У првих шест месеци ове године пад извоза чарапа је преко 40 одсто", каже Маја Мандрапа Гашић.

Напомиње да пад извоза бележе и други производи попут обојених метала, намештаја, подова, текстилних производа.

Због мањег извоза у Русију неке фабрике су већ отпустиле на стотине радника, али о проблемима не желе да говоре.

У Влади кажу: нисмо криви ми, већ пад рубље, скок долара, јефтинија нафта у свету и мања тражња за увозним производима у Русији. Руски стручњаци потврђују.

Елена Патрина са Волгоградског универзитета напомиње да је Русија у озбиљној ситуацији и покушава да промени своју економију и да мање увози, подржавајући сопствену производњу. "Наравно, због кризе је дошло и до пада куповне моћи, а тада је приоритет задовољење основних потреба и мања је тражња за увозним производима", каже Патрина.

Али и српска предузећа би требало озбиљније да се припреме за то велико тржиште.

Према речима Вељка Јовановића из Привредне коморе Србије, сви су схватили да постоји огромна потреба за српским производима, али не и за којим.

"На пример, дође човек и хоће да извози пециво, а Русији то није потребно. С друге стране, траже се јабуке и пољопривредни производи. Наши извозници нису схватили какви су захтеви и колики су пенали за погрешно испоручену робу", објашњава Јовановић.

Стандарди јесу строги, али је најважније да се договорено и испуни, кажу у Пољопривредном комбинату "Јужни Банат", који већ десет година извози воће у Русију. Количине, како кажу, зависе од рода и цене на домаћем и тамошњем тржишту и истичу да евро-руске санкције на њихово пословање нису утицале.

"Осим чињенице да је било нешто веће потражње него ранијих година, за нас се ништа посебно није променило што се тиче извоза на руско тржиште", каже Милош Милошевић из ПК "Јужни Банат".

Милошевић додаје да Комбинат у Русију извози од 65 до 90 одсто своје производње.

Управо је извоз пољопривредно-прехрамбених производа једини забележио раст у протеклих шест месеци, али не драстично како се очекивало, већ за свега 5,8 одсто.

Агроекономиста Миладин Шеварлић сматра да Србија није прокоцкала шансу. "Искористили смо шта смо могли. Немамо довољне количине нити унапред припремљену производњу ни стандарде", сматра Шеварлић.

Руси и даље највише траже наше воће, смрзнуте свињске полутке, пасуљ, сточну храну, а стручњаци се присећају времена када смо им продавали и знање, односно семе и саднице.