Трговински рат ЕУ и Русије, српски извоз опао за петину

Раст извоза у Русију бележи се једино код српских пољопривредно-прехрамбених производа, али је и он испод очекиваног, преноси Танјуг.

Стручњаци сматрају да је Србија ипак искористила шансе у складу са својим могућностима, али за значајнији пробој на захтевно руско тржиште, додају, мора много тога тек да савлада.

Пад извоза од 19 одсто који је, према подацима Министарства трговине и телекомуникација, забележен од 1. јула 2014. до краја јуна ове године, у односу на исти период само годину дана раније, не значи, међутим, да је дошло до смањења свих извозних грана.

"Порастао је извоз пољопривреде, али је индустрија забележила пад", прецизира помоћница министра трговине Маја Мандрапа Гашић.

Она наводи да је од 1. јула 2014. године до краја јуна ове године на руско тржиште извезено робе у вредности од 866 милиона долара, док је у истом периоду, који је претходио санкцијама годину дана раније, извезено робе од 1,069 милијарди долара.

Српска пољопривреда је од започињања "трговинског рата" између Русије и ЕУ успела, како саговорница Танјуга објашњава, да повећа извоз у Русију за 40 одсто у односу на период од 1. јула 2013. године до краја јуна 2014. године.

"Иако, на први поглед, ти резултати делују доста добро, они су испод очекивања наших произвођача и извозника прошле године у ово време", истиче Маја Мандрапа Гашић.

Она, међутим, додаје да је тренд раста извоза пољопривреде настављен и у првој половини ове године, те да је он пет одсто већи него у истом периоду лане.

"Нарочито су тражени одређени пољопривредни производи, пре свега неке сорте воћа, смрзнуте полутке од свиња, пасуљ, сточна храна", додаје она.

Добар пример компаније која је успела да искористи овај ембарго је "Златиборац" која, како истичу, бележи континуиран раст продаје производа на руском тржишту.

Генерални директор "Златиборца" Душан Кнежевић каже да је тај раст посебно био изражен у другој половини прошле године када је износио до 300 одсто.

"Препознали смо, наравно, тај тренд наглог раста као реакцију руског тржишта на уведене санкције Русије према ЕУ и он је трајао око пола године, док места произвођача из ЕУ на полицама руских маркета нису почели да преузимају произвођачи из земаља ван ЕУ", објашњава Кнежевић. 

Поред тога, Кнежевић истиче да је исфорсирана и ојачана понуда домаћих произвођача, што је поново успоставило тржишну равнотежу.

Агроекономски аналитичар Милан Простран сматра да је Србија искористила шансу за извоз у Русију онолико колико су јој дозвољавале могућности и организационе способности.

Србија је, када је реч о извозу хране у Русију, за последње три-четири године направила велики искорак, и повећала његову вредност са 80 милиона на 300 милиона долара, казао је Простран.

"Када се постави питање да ли смо искористили шансу, одговор је: Јесмо, искористили смо је и направили одговарајући помак... Немамо великих капацитета, ту се није могао очекивати неки спектакуларни извоз", тврди Простран.

Како је објаснио, Србија има ограничење у количинама, квалитету и организацији целог посла.

"Тржиште Русије постаје све захтевније, строже и контролисаније, од квалитета до евентуалних превара", истакао је Простран, додајући да мора много тога да се савлада када је реч о том тржишту.

Пад у пласману хула-хоп чарапа, покривача подова, лекова...

За разлику од пољопривредних производа, индустријски производи су забележили пад у извозу, а као најочигледнији пример Маја  Мандрапа Гашић наводи хула-хоп чарапе које су у 2014. години биле главни извозни производ на руско тржиште, а у првих шест месеци 2015. године бележе пад вредности од преко 40 процената.

Знатан пад извоза, како додаје, бележе и други производи попут обојених метала, намештаја, текстилни производи, подови, плоче...

Подаци Привредне коморе Србије такође показују да је у првих шест месеци, поред хула-хоп чарапа, ове године забележен пад у пласману главних извозних артикала: покривача подова за 53 одсто, лекова за 40 одсто, састављених подних плоча за 87 одсто, спољних гума за 44 одсто.

Упитана који су кључни разлози за пад извоза за око 20 одсто, помоћница министра трговине одговара да су то фактори на које Србија није могла да утиче.

"Пад вредности рубље, скок вредности долара, пад цена нафте на светском тржишту, смањена потрошња на руском тржишту, а самим тим смањена потражња за увозним производима", објашњава она.

Саветник председника ПКС Вељко Јовановић казао је да санкције имају две стране, од којих је једна негативна и одражава се пре свега кроз нестабилан курс рубље.

"Управо због те нестабилности имали смо одређени пад у извозу. Међутим, код појединих производа, као што су пољопривредни, ми и даље бележимо раст", навео је Јовановић.

Јовановић је истакао да тај раст може да буде много већи, али да је за руско тржиште, нарочито за велике трговинске ланце, потребно обезбедити велике количине робе и стабилност у снабдевању тим производима, као и детаљно се упознати са царинским процедурама да не би дошло до проблема.