Камповање, део туристичке понуде која недостаје

Камповање је најјефтинији начин летовања, али и посао од кога може да се заради. У неким земљама Европе кампинг туризам чини скоро четвртину укупних прихода од туризма, док је у Србији у поређењу са могућностима које има, та зарада занемарљива, сматрају у Кампинг асоцијацији Србије.

За шест месеци, колико траје сезона камповања, у Србији се оствари свега 50-ак хиљада ноћења. Сваке године око пет милиона возила кружи Европом у потрази за добрим кампом. Неке камп приколице зауставиле су се у еко кампу "Фрушка гора" на Стражилову. Од почетка сезоне, у националном парку боравило је готово 500 туриста.

"Ово је одмориште за људе који практично иду на море и који се у просеку задржавају у овом кампу две ноћи", каже Радован Дурутовић, директор Националног парка "Фрушка гора".

Камп на Фрушкој гори је једино место за камповање у Србији које се налази у саставу националног парка. Идеја да се борави у заштићеним условима примамљива је странцима. Тренутно их је овде двадесетак, а углавном су из Немачке, Холандије и Пољске.

Мајкл Фондеркау из Холандије каже да овде може да се шета, пење, да се вози бицикл и, што је најважније, природа је свуда.

"Недостаје нека вода, река, језеро или море, али осим тога, све је веома добро. Овде усред шуме, осећам се ушушкано", каже Барбара Цебула из Пољске

"После овога планирамо да идемо у Гучу, на Сабор трубача, али још нисмо сигурни има ли тамо прикладних места за камповање", каже Томаш Гжих из Пољске.

На путу до Гуче, кампери би могли да предахну у Овчар бањи. Ипак, у кампу који је својевремено проглашен најбољим у бившој Југославији, ситуација се драстично променила.

Кампер Бранко Илић каже да је овај камп пројектован на европском нивоу, међутим током времена недовољно је улагано и он сада функционише, али на ивици нормалног.

"Треба ту радити даље на оним деловима које кампери данас траже, то је место где могу празнити своје цистерне, евентуално прикључци за плин, објекти где се некада припремала храна, неки заједнички простори као што су мокри чворови", истиче Горан Николић из Туристичке организације Чачак.

У Србији је тренутно регистровано 40-ак кампова. Из године у године тај број се повећава, али повећава се и потреба да се улаже у њих.

"Оно што је можда мало тужна истина је то да је у Србији доста низак ниво учешћа од кампинг туризма у укупном приходу туризма у Србији док је у развијеним земљама тај проценат износи чак и више од 25 одсто", наводи Мина Мирковић, из Кампинг асоцијације Србије.

Од маја до октобра, колико траје сезона камповања, оствари се педестак хиљада ноћења. У Европи за само десетак дана то је неколико милиона ноћења. Иако стандарди у Србији јесу нижи, гостопримство је немерљиво, поручују из асоцијације кампова и сматрају да, када би подстицаји државе за овај вид туризма били већи, више би и камп приколица кружило Србијом.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом