Читај ми!

Највише вишкова запослених у локалним јавним предузећима

Половина прекобројних у јавном сектору ради на локалном нивоу. Око четири и по хиљаде њих ће, до краја године, остати без посла или отићи у пензију. Предлог закона који је пред посланицима одредио је квоте колико чиновника је, зависно од величине општине, потребно на хиљаду становника. Дилема о томе колико је где прекобројних – углавном нема. Највише вишкова је у локалним комуналним предузећима.

Тесан крој Закона о максималном броју запослених у јавном сектору, па ће на локалу моћи да се запошљавају само неопходни кадрови. Због забране запошљавања – која важи док закон не ступи на снагу – око 3.000 радних места чека попуну. У ретким општинама чиновници су потребни због мањка запослених, у већини због неодговарајуће структуре кадрова.

"У параћинским општинским службама имамо негде око 20 одсто радника мање него што би по овом закону могли да имамо. То значи да ћемо имати прилику да примимо неке раднике на посао и то пре свега стручњаке, јер смо у протекле три године забране запошљавања остали без многих", истиче председник Општине Параћин Саша Пауновић.

Док је у Параћину 100 чиновника мање, код комшија је вишак двоструко већи.

"У Јагодини се гради 10 фабрика страних инвеститора, четири фабрике су завршене а шест се гради, и сви они који остану без посла биће запослени", наводи градоначелник Јагодине Драган Марковић.

Колики је вишак у 17 београдских општина и градској управи оквирно се зна, али ће до детаља утврдити радна група за примену закона.

"Око 1.000 до 1.300 запослених у градској управи, општинама и јавним комуналним предузећима је вишак, за тај број треба да рационализујемо нашу градску управу до краја године", објашњава градоначелник Београда Синиша Мали.

Зависно од броја становника, локалне самоуправе ће имати право да задрже од девет и по до 13 чиновника на 1.000 становника. Четири града имају посебну квоту – Крагујевац 15, Ниш 16 и по, Нови Сад 18, а Београд 18 и по чиновника на 1.000 становника.

"Зато што у тим великим градовима постоје многе службе које не постоје у другим општинама и управо због тога град величине 300.000 становника има много веће потребе за запосленима. Ја бих само рекао да ћемо због тог већег броја имати и више обавеза", додаје председавајући Сталне конференција градова и општина Зоран Перишић.

Уз Димитровград, Чајетина је највише запошљавала у комуналним предузећима, што правдају туристичким и културним манифестацијама.

"Биће наши туристи ускраћени за неке услуге, али ми ћемо наравно испунити налог министарства", каже председник Општине Чајетина Милан Стаматовић.

Међу градовима има и оних код којих ће се вишак претворити у мањак. Тако је на пример у Панчеву, после анкете о спровођењу социјалног програма.

"Њих 88 би на такав добровољан начин већ отишло из овог система, што значи да бисмо ми у Панчеву већ били испод максималног броја", каже градоначелник Панчева Саша Павлов.

У рационализацију локалног запошљавања креће се од 132.500 чиновника – више од половине њих ради у локалним јавним предузећима, 44.000 у установама, а 27.000 чиновника у локалној управи. 

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом