Читај ми!

Банке и за лоше кредите

После експанзије задуживања у Србији, све више институција које тргују дуговањима грађана и привреде. Од око 20 милијарди евра, колико је кредита пласирано привреди и грађанима у Србији, сваки пети је ненаплатив.

Народна банка најављује стратегију решавања лоших кредита, а за евентуално формирање посебне банке у којима би се издвојили лоши кредити, заинтересоване су и стране институције. Али осим кашњења у отплати кредита, неке фирме не плаћају ни струју. 

Ако вам не зазвони савест, зазвониће вам телефон и подсетити вас да касните при отплати кредита или услуга. После експанзије задуживања, можда ћемо имати експанзију институција које се баве лошим дужницима, било привредницима или грађанима.

Од 2012. године, осим откупа потраживања од физичких лица, другој банци законом је омогућено преузимање потраживања привреде малих и средњих предузећа и Агросектора.

Вера Оравец из "Еос Матрикса" каже да је тренутно забрањен пренос потраживања физичких лица од стране банака другим правним лицима што штети финансијском сектору у Србији зато што није у складу с Евроспким законодавством а штети потенцијалним инвеститорима који имају представништва код нас у Србији и желе да уложе одређена новчана средства.

Према њеним речима, такође штети банкама зато што не могу да наплате своја потраживања и морају да срдстава уложе у судски процес.

Недавно искључење струје неколицини предузећа покренуло је размишљања да ли институције попут ЕПС-а, Телекома или банака могу продати потраживања за струју или телекомуникационе услуге које не могу да наплате.

Трговина лошим потраживањима коју делимично закон дозвољава могла би да буде и модел за формирање банке која би бринула о лошим клијентима.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић каже да би требало дозволити да поред фондова финансијских организција тим послом могу да се баве и други који имају интерес да купе да би зарадили.

Како каже истраживања показују да су стопе птрофита и зараде оних који купују такве кредите око 15 одсто на годишњем нивоу.

Дакле, отпис дугова у свету није тема а ни код лоших клијената ништа се не баца. Наш Закон о заштити корисника финансијских услуга је доста штур и има једно кључно поглавље које гласи.

"При уступања потраживања банке из уговора о кредиту другој банци, корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима", наводи се у Закону о заштити корисника финансијских услуга.

Проблем међусобних дуговања и потраживања у Србији је актуелан од 70-тих година прошлог века с тим што су тада за проблеме предузећа политичку кривицу сваљивали на банке, а крајње решење је била или инфлација или повећан спољни дуг.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
9° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом