Неповољно тло за породични бизнис

Док водеће светске компаније наслеђују и четврте генерације привредника, породични бизнис у Србији, чини се, и даље проживљава "дечје болести". Породичне фирме у Србији ретко дочекају трећу генерацију јер се власници често жале да не могу да опстану због високих намета и налета масовне производње. Како се породичној мануфактури може помоћи да унапреди производњу?

Много је незгода са обућом, али мало је оних који квалитетно поправљају. Још мање је занатлија који у ери масовне производње ручно праве ципеле. Тврде да су незгоде ређе јер је обућа квалитетнија.

"Ту се ради све на полугама снаге, тако да материјали који прођу ту тортуру могу дуго да трају. Десет, петнаест или двадесет година, неки људи и наследе такву ципелу", прича обућар Стефан Павловић.

А Стефан, стар колико и породични бизнис његових родитеља, желео би да наследи радњу. Ретко када ручно прави ципеле – што због тога што мало људи купује, што због мањка новца за улагање. Каже да расту само порези.

"Било би лакше у смислу када бисмо имали неке подстицаје, на пример, или неке олакшице или било шта од тога јер ја сад посао преузимам од оца", прича Стефан.

Чак 99 одсто свих привредних друштава у Србији су мала и средња предузећа. Иако је добар део њих породични бизнис, у закону се не третирају посебно и нема евиденције колико их тачно ради.

Процењује се да само у Београду има око 7.000 занатлија. Наследници овог углавном породичног бизниса имали су своје радње у Балканској улици. Међутим, сада се власници занатских фирми могу тек на прсте пребројати. Затворили су их, кажу, слаба тражња и све слабија зарада.

Да не мора да буде тако, тврде обућари, показује пример Италије, која помаже своје занатлије. Знају то и у Министарству привреде. Најављују програм подршке који подразумева доделу бесповратних средстава и суфинансирање за набавку опреме. Ипак, свесни су парадоксалног положаја занатлија у зависности од тога где раде.

"Од локалне самоуправе до републичког нивоа имамо различитост у третирању трошкова, на који начин локална самоуправа жели да оствари неки приход. На тај начин успорава раст и неку већу активност малих предузећа, која не могу да прате те велике намете који су тренутно присутни", каже Александар Грачанац из Привредне коморе Србије.

Прошле године Италија је извезла 215 милиона пари ципела. Запошљава око 80.000 људи у тој индустрији у више од 5.000 компанија.

Док се макар закони не ускладе са европским, наши произвођачи ни приближно не могу да стигну Италијане. Биће то велике ципеле које ваља попунити.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.