Пшеница у силосима чека бољу цену

Просечан принос је четири тоне по хектару. У Војводини је за скоро две тоне већи. Ратари нису задовољни јер откупна цена око 17 динара по килограму, како тврде, не покрива ни трошкове производње.

"Пшеницу сам предао Земљорадничкој задрузи 'Тиса'. Део сам дао на чување, део ћу продати због измирења обавеза. Други део ћу оставити на лагеру и сачекати бољу цену", каже Лазар Тобџић из Бачког Петровог Села.

Иштван Штербик из Земљорадничке задруга "Тиса" (Бачко Петрово Село) напомиње да је примљено више од 8.000 тона пшенице, што је остављено у силосима, а остатак предат млинској индустрији на чување.

У Војводини је пшеницом било засејано готово 300.000 хектара.

"Жетва пшенице завршена је за рекордних десет дана, а разлог за овако кратку жетву јесте велики број комбајна – око 7.000", указује Радица Јованов, председник Задружног савеза Војводине.

Пшеница је добро родила и у суседним земљама. Мађарски ратари произвели су четири и по милиона тона, у Бугарској је род већи око 400.000 тона, а у Хрватској је у силосе смештено око 800.000 тона пшенице. Наши земљорадници произвели су око два и по милиона тона.

Стручњаци не очекују скору промену цене пшенице.

"Тржишна очекивања иду у правцу повећања цене, али тек за два-три месеца, што је једно историјско правило на тржишту пшенице – цена пшенице достиже своје ценовне врхове пред крај календарске године", подсећа Жарко Галетин са Продуктне берзе у Новом Саду.

Прве анализе брашна од овогодишње пшенице показују да је квалитет изнад просека, што ће, свакако, обрадовати пекаре. Не очекује се ни промена цене брашна.

"У овом тренутку, цена формирана на тржишту брашна је, према нашим параметрима, око 26 динара. Очекујемо да она неће изазивати никакве турбуленције ни са ценовног аспекта", наводи Предраг Ђуровић из "Житопромета" у Сенти.

За млинско-пекарску индустрију годишње је потребно око милион и четири стотине хиљада тона пшенице, за јесењу сетву – око 120.000 тона семена. Извозницима је на располагању око милион тона.