Вејвода: Нестабилност у Грчкој ризик за Балкан

У коментару на сајту "Маршаловог фонда", Вејвода је указао да су привреде регона крхке, са слабим растом и високом стопом незапослености, као и да су релативно младе демократије, те је и помирење у региону крхко, што су показали недавни терористички напади у Куманову, као и напад на српског премијера Александра Вучића у Сребреници, преноси Танјуг.

Превирања у Грчкој могла би бити искоришћена од стране локалних и страних актера који имају за циљ дестабилизацију уместо консолидације демократије и безбедности.

Иако је постигнут компромис који је спречио иступање Грчке из еврозоне, ситуација Грчке па чак и чланство у еврозони остају угрожени, нагласио је Вејвода подсећајући да је Грчка била значајно сидро стабилности на југоистоку Европе и НАТО-а.

Пре две деценије Грчка је деловала као пример за своје суседе, са стабилном, консолидованом демократијом, која се ослањала на добру владавину и владавину права, као и просперирајућу економију, а данас се нашла у потпуно другачијој ситуацији.

Вејвода оцењује да су у Грчкој потребне дубоке структуралне реформе у циљу суочавања са непотизмом међу политичким странкама и утицајем олигарха.

Грчка ових дана, како истиче, мора да се ангажује у спровођењу коренитих реформи, сличним оним код суседа, можда поново као пример, али овај пут паралелно са њима, додао је Вејвода.

И поред слабости грчки БДП је већи него БДП свих земаља заједно које су некада биле део Југославије, те има и важну економску улогу на Балкану, подсећа Вејвода, додајући да је Грчка била важан инвеститор у региону до 2010. године.

Уколико се погорша ситуација у Грчкој "финансијска зараза" се може очекивати, нагласио је Вејвода, указујући да би грчке компаније могле да почну да повлаче своје инвестиције.

Исто тако Вејвода је указао да Грчка у геополитичком смислу има кључну позицији, јер је у центру Медитерана, са стратешки важном НАТО базом на Крфу.

Као земља која је сусед Средњег истока и недалеко од Украјине, а донедавно фактор стабилности на Балкану, не чуди што је Грчка привукла пажњу Русије, која тражи снажно енергетско партнерство.

Ако Грчка буде напустила еврозону, она би била више изложена спољном притиску и утицају, упозорава Вејвода.

Због тога потенцијал последица погоршања ситуације у Грчкој по Балкан, у политичком, економском и геостратешком смислу требало би да се схвати озбиљно.

Веродостојност ЕУ и читавог европског пројекта се доводи у питање, и није случајно што је прошле недеље немачка канцеларка Ангела Меркел посетила Београд, Сарајево и Тирану, доневши поруку суседима Грчке о опредељености Немачке за подршком ширења ЕУ на регион, што би било веома битно ако се грчка криза не реши ускоро, закључио је Вејвода.