Кинеска берза – од вртоглавог раста до понора

До прошлог месеца берзе у Кини биле су међу најуспешнијим у свету, а шангајски индекс скочио је спектакуларних 150 одсто за 12 месеци. А онда је почео стрмоглави пад. Уз мере владе индекси су данас поново порасли седам одсто, чиме је надокнађен јучерашњи пад.

"Данашњи учинак нам је био добар. Мере спасавања које примењује кинеска влада већ су на снази. Сада има много поверења", наводи инвеститор Сију Хан.

"Прво питање је куда одлази новац. Највећи део неће остати на берзи већ ће бити уложен у нешто друго да би задржао вредност. Мислим да је, ипак, финансијска криза далеко од Кине", сматра инвеститор Ванг Џијун.

Кинеска централна банка је спустила камате на рекордно низак ниво, а брокере обавезала да купе акције вредне милијарде долара.

"Развој догађаја на кинеским берзама је страшан. Нажалост, мислим да мере које предузима влада у Пекингу нису одговарајуће", истиче економиста Алисија Гарсија Хереро.

Пажња с којом се прате дешавања у Кини лако се да објаснити изреком: кад се тако велика економија накашље, пола света болује. Ми разлога за бригу немамо.

Брокер Ненад Гујаничић објашњава да су синоћна дешавања на Волстриту, где је заблежен значајан пад, последица утицаја са кинеског тржишта, које је прилично значајно.

Ипак, наводи, њујоршка берза је и даље центар светског финансијског тржишта и све значајније промене на глобалном нивоу долазе управо одатле.

"Нажалост, ова сва дешавања на глобалном нивоу нису имала одраза на нашој берзи, зато што нису котирана највећа предузећа осим ЕПС-а, Аеродрома 'Никола Тесла'. Кад тај ефекат буде изражен, можемо рећи да живимо у срећној земљи", додаје Гујаничић.

После брзог раста неминован је и брзи пад, кажу стручњаци, и то није необично на кинеским берзама. Ипак, ММФ процењује да би потреси могли бити знак да је дошло време да економски раст уместо инвестицијама подстичу домаћом потрошњом.