Плаћање рачуна и у мењачници

Сви који су некада радили на пословима који подразумевају трансфер новца - од октобра имају нову шансу за посао. Од 1. октобра нови закон омогућава да се платним прометом осим банака и поште - баве и физичка лица и привредна друштва.

Секира те а не видиш га. За грађане Србије ово је лак ребус јер је прва асоцијација новац. Међутим ако би га имали бар у електронској форми били би задовољнији. За почетак требало би га зарадити. Најлакше продајом робе преко интернета.

"Када ви желите да отворите веб шоп било да сте предузетник или трговац ви морате да имате неког ко виртуелно прихвата плаћање вашег клијента платном картицом. Ту услугу у нашој земљи пружају само три банке, али се сада са могућношћу оснивања институација електронског новца ствара могућност да се интитуције елктронског новца баве тим пословима", каже Драгана Станић, директор сектора у НБС.

За овај посао међутим у зависности од тога који је ниво услуга у питању неопходан је немали капитал, у распону од 20 до 350 хиљада евра.

Највише заинтересованих је за рад са физичким лицима и издавање новчаних дознака. А то су мењачнице - којих у Србији има око 5.000. Ово би могла бити шанса и за оне који су посао изгубили у банкама.

Председник Удружења мењача Борислав Брујић каже да када би трећина мењача била заинтересована да ради те послове и ако би се радило у две смене, рачуница показује да је то око 6.000 радних места.

"Са овим законом сви грађани и они који су остали или радили у пословним банкама добијају много, добијају нова радна места и они имају искуства и можемо да функционишемо", каже Брујић.

Институције електонског плаћања неће отварати текуће рачуне, прикупљати штедњу, давати кредите уз камату. И биће строго контролисане како би било спречено прање новца.

"Од њих се захтева да испуњавају услове у погледу адекватности капитала, у погледу начина рада Законом је предвиђена комплетна структура управљања, структура надзора, ревизије, интерне и екстерне, тако да нема бојазни дође до неких значајнијих злоупотреба", каже Хасан Ханић, декан Београдске банкарске акадмије. 

Анализе показују да десет одсто мање готовине у оптицају значи повећање бруто домаћег производа за један одсто. За многе је кеш закон али у будућности ће га бити све мање у том облику због лакше контроле и смањења сиве економије.