Позив Србији у пројекат "Агри", могућ гасовод до Румуније

"Пројекат Агри је још један од интересантних у којима Србија може учествовати и који може довести одређене количине гаса на Балкан", рекао је Антић новинарима после састанка са румунским колегом Андрејем Домиником Ђереом, пренео је Танјуг.

Навео је да је позив за учешће Србије у том пројекту веома важан с обзиром на планове изградње гасне интерконекције између Србије и Румуније од Мокрина до Арада, дужине 76 километара.

Системом транспорта названим "Агри" годишње треба да се из Азербејџана у Европу допрема од пет до десет милијарди кубика гаса.

Пројектом би требало да се гас из Азербејџана допреми до Грузије, где ће бити претваран у течни гас, затим би се бродовима допремао до Румуније, а потом гасоводима до европских земаља, речено је после састанка.

Пројекат је, како је истакнуто, у почетној фази и за њега се припрема студија изводљивости, а Србија је позвана да у септембру или октобру учествује на састанку са земљама учесницама у пројекту међу којима су Грузија, Азербејџан, Румунија и Мађарска.

Говорећи о гасној конекцији између Србије и Румуније, Антић је рекао да је планирано да буде дужине 76 километара и најавио да ће гасна предузећа две земље урадити даље техничке детаље пројекта.

"Заинтересовани смо да то буде двосмерни гасовод, капацитета не мањег од милијарду кубика гаса годишње, а вредност пројекта ће бити дефинисана кад се ураде технички детаљи", рекао је Антић.

Најавио је да ће Србија и Румунија, за неколико месеци, кад се заврши техничка студија, предложити Европској комисији да тај пројекат буде један од приоритетних у финансирању из европских фондова.

Антић је указао да изградња гасне конекције не треба да буде везана за било који други велики гасни пројекат јер је циљ изградње интерконектора постојање већег броја опција у снабдевању гасом за сваку земљу појединачно, без обзира на порекло гаса.

Више снабдевача ће омогућити и да цене тог енергента буду ниже, казао је Антић.

Рекао је да је са румунским колегама разговарао и о реализацији пројекта продуктовода од Панчева до Темишвара, што би било у интересу НИС-а, јер би се тако значајно појефтинили трошкови транспорта нафтних деривата између Србије и Румуније.

Србија и Румунија ће размотрити и да ли је потребно наставити пројекат нафтовода од Констанце до Панчева, који је из заустављен, рекао је Антић.

Додао је да две земље сарађују и на пројекту Трансбалкански коридор за пренос струје, у оквиру кога ће права фаза од Панчева до Решице бити завршена до 2017. године.

Тема састанка је била и заједничко управљање Србије и Румуније на Хидроелектрани "Ђердап", где постоје одређени технички проблеми, а договорено је да "тон решавања тих проблема буде пријатељски".

"Постоји проблем у тумачењу Уговора између ХЕ 'Ђердап' и 'Хидроелектрике' у вези са одређеним капацитетом који румунска страна уступа српској страни на име одржавања приопбаља и на име стварања да се на ушћу Нере у Дунав успостави водостај на 68 метара надморске висине", указује Антић.

Како би заједничка хидроелектрана Ђердап несметано радила, министри су се договорили да ЕПС и румунска "Хидроелектрика" координирају свако отварање турбина. Водостај на ушћу Нере у Дунав морао би да буде на договорених 68 метара надморске висине. 

Румунски министар енергетике је истакао да би изградња гасне конекције између Србије и Румуније омогућила диверзификацију извора снабдевања гасом за обе земље, истакавши да је пред Србијом и Румунијом реализација доста енергетских пројеката.

Подсетио је да Румунија из сопствених извора подмирује 85 одсто гаса, а да остатак надокнађује увозом.

Ђереа је изразио очекивање да ће неспоразуми између српских и румунских колега који управљају ХЕ "Ђерадап" бити превазиђени.

Ђереа: Наставља се развој гасовода "Источни прстен"

Гасовод "Источни прстен", који треба да повеже Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку, наставиће да се развија од следеће недеље, најавио је Ђереа.

Румунски министар је, међутим, истакао да земље учеснице у том пројекту засад нису заинтересоване да се преко тог пројекта прикључе на гасовод "Турски ток", који гас из Русије треба да допрема до турско-грчке границе и даље преко територије Грчке.

Ђереа је рекао да ће 10. јула у Дубровнику на састанку министара земаља учесница у "Источном прстену" бити потписан документ који ће омогућити наставак реализације пројекта.

Румунски министар је поновио да је, кад је реч о том пројекту, важан почетак експлоатације гаса у Црном мору и да засад не постоји интерес за учешће у пројектима као што је "Турски ток".

Делегација Европске уније у Србији недавно је саопштила да је пројекат "Источни прстен" првобитно био планиран, али да је обустављен.

Такође, премијер Словачке Роберт Фицо приликом посете Москви предложио је да се земље учеснице у том пројекту преко гасовода "Источни прстен" повежу са "Турским током".

Реализацијом те идеје Србија би била заобиђена на копненој траси гасовода "Турски ток", који је планиран да гас транспортује од Русије и Црног мора до турско-грчке границе, одакле би копнена деоница пролазила преко територије Грчке, Македоније, Србије и Мађарске, све до Аустрије.