ММФ: Раст привреде Србије тек 2016.

Народна банка Србије наводи да је позитивно оцењено спровођење договореног економског програма, преноси Танјуг.

"Испуњени су сви критеријуми извршења и индикативни циљеви утврђени програмом за крај марта 2015. године и спроведене планиране структурне мере", истиче НБС.

Имајући у виду задовољавајући ниво девизних резерви, аранжман ће и даље бити третиран као аранжман из предострожности, односно Србија неће користити одобрена средства, осим у случају неочекиваних платнобилансних проблема, објаснила је НБС.

Према оцени ММФ-а, српска економија се стабилизовала, уз даље ниске инфлаторне притиске и ојачану спољну позицију земље. Кредитна активност остала је непромењена, док се бележи раст проблематичних кредита.

У спровођењу програма присутни су ризици који се односе на евентуално преношење ефеката из региона, тржишну волатилност, као и на реализацију структурних реформи, наведено је у саопштењу.

Главни циљеви договореног програма остају непромењени, констаујује НБС, наводећи да су то јачање јавних финансија, реализација плана структурних реформи и повећање стабилности финансијског сектора.

Постепено релаксирање монетарне политике наставиће се у складу са ниском инфлацијом и текућом фискалном консолидацијом.

ММФ оцењује да је за даље успешно спровођење програма и постизање дугорочног одрживог привредног раста Републике Србије, од значаја за наставак реформског процеса, нарочито у погледу предузећа у државном власништву, навела је НБС.

У саопштењу ММФ-а достављеном Танјугу наведено је да је извршена прва ревизија аранжмана из предострожности Србије са ММФ-ом, који, како је оцењено, највећим делом тече према предвиђеном план

Аранжман из предострожности који предвиђа позајмицу од 1,2 милијарде евра, одобрен 23. фебруара, највећим делом тече према предвиђеном плану, наводи ММФ у саопштењу. 

Додаје се да су сви досадашњи критеријуми и циљеви до краја марта испуњени.

Након прве ревизије, Србији ће на располагању бити 304 милиона специјалних права вучења, наведено је у саопштењу ММФ-а.

Структурне мере су спроведене са кашњењем и уз тешкоће, пре свега у области државних предузећа. Напори у спровођењу структурних реформи и наставак фискалне консолидације кључни су елементи макроекономске стабилности и одрживог дугорочног привредног раста, оценио је ММФ.

Покренути су кораци за усвајање плана финансијске реструктуре Електропривреде Србије, увођење акцизе на електричну енергију и повећање струјне тарифе, што је урађено почетком јуна.

Измена закона о финансирању локалне самоуправе предложена крајем јуна померена је за крај септембра, а нови циљеви постављени су у области решавања проблема ненаплативних зајмова, закључио је ММФ.

У саопштењу се наводи да се српска привреда полако опоравља од рецесије из 2014, остварујући корист од ниских цена нафте и економског опоравка еврозоне, што су фактори који су подупрли краткорочне ефекте фискалне консолидације.

Ипак, позитиван привредни раст очекује се тек 2016, наводи ММФ, напомињући да су инфлаторни притисци ниски с обзиром на ниске увозне цене и повећање јаза између потенцијалног и реалног привредног раста.