Прети ли региону несташица струје

Европске анализе показују да су термоелектране на Балкану веома застареле. Оних које су завршиле производни век највише има у Србији – пет, у Босни и Херцеговини једна мање, у Македонији две, и по једна у Црној Гори и Хрватској.

"Оно за шта се ЕУ залаже то је да се поштују нека правила и принципи о смањењу загађујућих материја, како због здравља становништва тако и због ефекта стаклене баште", каже Предраг Радовановић из Друштва термичара Србије.

Професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић истиче да се стари капацитети морају затварати.

"Мислим пре свега на старе термокапацитете, који су неефикасни, а са аспекта заштите животне средине екстремно неповољни и као такви морају бити затворени у наредних неколико година", рекао је Рајаковић.

Хрватска је већ у паници да ће због велике емисије штетних гасова производњу струје морати да замени увозом. Србија је потписница Уговора о енергетској заједници Југоисточне Европе и у обавези је да примени Директиву о великим ложиштима.

"У складу с одлуком Министарског савета Енергетске заједнице, пре 2023. године не постоји обавеза гашења термоблокова који нису усклађени с Директивом. ЕПС је већ спровео и планира да реализује низ пројеката којима ће рад термокапацитета бити усаглашен с Директивом", саопштио је ЕПС.

Из ЕПС-а подсећају да су готово елиминисали прашину јер су електрофилтери уграђени у 13 термоблокова. А увелико се, кажу, ради и на смањењу азотних оксида и сумпор-диоксида. Иначе, у оквиру прве фазе кинеског аранжмана, вредног 360 милиона долара, у Костолцу је почела и градња фабрике за пречишћавање штетних гасова.

"Ово су веома скупи потези, дугорочни. Европска унија је већ два пута померала рокове за поштовање тих правила. Зато што многе богатије чланице ЕУ нису могле да испуне те критеријуме, следећи рок је тек 2023. година, тако да ми имамо сасвим довољно времена да то испунимо", каже Предраг Радовановић.

Производња зелених киловата за Србију је скупа. Међутим, Европска унија инсистира на што већем коришћењу чисте енергије из обновљивих извора – сунца, воде, ветра, биомасе.