Петровић: Још нема простора за повећање плата и пензија

Петровић је на конференцији за новинаре рекао да би се, уколико би се плате и пензије вратиле на ниво пре умањења, и дефицит вратио на ниво од око 6,5 одсто БДП-а из 2014. године што би значило да консолидације није ни било, преноси Танјуг.

Упитан да ли постоји простор за било колико повећање, од једног или два процента, Петровић је навео да чак ни то нема смисла.

Фискални планови за 2015. се успешно остварују, нешто боље од плана, али да се још чека отпочињање реформи које су кључне за трајно оздрављење финансија.

Председник Фискалног савета је указао да Србија за плаћање камата троши више него за јавне инвестиције и оценио да према уделу камата у БДП-а само шест земаља у Европи има веће трошкове од Србије.

Петровић је на конференцији за новинаре рекао да је за јавне инвестиције буџетом за 2015. предвиђено 122 милијарде динара, а за камате ћемо платити 140 милијарди динара.

Говорећи о односу камата према БДП-у, председник Фискалног савета је навео пример Грчке, која има превелики јавни дуг и годишње плаћа 0,7 одсто више за камате него Србија.

"Србија ће у 2017. за камате да плаћа четири одсто БДП-а и тиме ће се у потпуности изједначити са релативним износом према БДП-а који сада плаћа Грчка", рекао је Петровић.

Србији ће се трошкови за камату савке године повећавати за 0,5 одсто БДП-а, а то значи да ћемо толико морати да штедимо само да би смо "остали у месту", навео је Петровић.

Петровић је прецизирао да је тај прираст трошкова за камате од 0,5 одсто БДП-а годишње у нивоу са укупним годишњим издвајањем из буџета за науку и технологију и додао да је то један од разлога зашто је неодрживо враћање плата и пензија на претходни ниво, после смањења за 10 одсто.

Вучковић: У ЕПС-у вишак запослених

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић изјавио је да процене показују да је у Електропривреди Србије вишак између пет и десет хиљада запослених, али да још није познато да ли ће бити отпуштања, а отпремнине би требало да износе 200 евра по години стажа.

Вучковић је рекао и да би отпремнине које се буду исплаћивале вишковима запослених у ЕПС-у требало да износе 200 евра по години стажа, а не 800 евра, што би био случај када би ЕПС исплаћивао отпремине према својој просечној заради.

Напомиње да још увек није познато да ли план финансијског реструктурирања ЕПС-а подразумева и отпуштања.

То предуезће, како је истакао, има дуг од милијарду евра који за сада не оптерећује јавне финансије, јер га ЕПС сервириса, али је указао да је питање да ли ће то бити у стању да чини у будућности уколико се ово предузеће не реформише.

Вучковић је рекао да ситуацију додатно отежава то што ће се највећи део прихода по основу поскупљења струје прелити у буџет кроз акцизу, а мањи део ће отићи ЕПС-у.

Говорећи о стању у државним предузећима, Вучковић је подсетио да постоје први наговештаји унапређења њиховог пословања, јер је усвојен програм финансијког реструктурирања ЕПС-а, оформљена Радна група за решавање проблема Хемијског комплекса, за Железницу постоји програм поделе предузећа на четири мања дела.

Напомиње да државна предузећа и даље много коштају, тачније да су издаци за њих у овој години два одсто БДП-а или 700 милиона евра.

То су, како је прецизирао, трошкови њиховог лошег пословања, за активиране гаранције и субвенције које не могу да се избегну.

Вучковић је подсетио да су у 2014. години укупни издаци за државна предузећа износили три одсто БДП-а или милијарду евра.

Говорећи о стању у ЈП "Србијагас", Вучковић је рекао да у овој години "сва предузећа у државном власништву плаћају свој гас, што није био случај до сада".

Међутим, како је указао, разлог за то је што су нека од тих предузећа у децембру добила државну субенцију па је то само тренутна тржишна околност.

Вучковић је истакао и да је у "Железницама Србије", где је запослено око 17.000 људи, најмање трећина вишак.