Предузимачи, уједините се!

Срђан Крцо зна како се користе фондови Европске уније. До сада су он и партнери тако у Србију увукли око осам милиона евра. Каже, није ни лако, а ни тешко.

"Треба само да имате добру идеју и да добро напишете", каже др Срђан Крцо из "Дунавнeта".

Пише се пројекат за област коју је Унија решила да развија. Каже, обавезно је претходно повезивање са партнерским фирмама из европских земаља. Што више то боље. Партнере упознајете преко интернета или на конференцијама које Унија организује. Бирају вас, али и ви њих.

"Када се једном покажете да знате то што радите и да радите добро, позиви стижу", рекао је Крцо.

Наглашава да не пролази балканска флексибилност. Крцо објашњава да позив за пројекте стаје на једну страницу А-4, где је свако слово битно.

"Значи, не може да буде – е ја сам сад супер у овом, а они траже оно, па ја пишем ово моје, зато што је моје тако битно и они ће то прихватити. То не функционише. Ако они траже ово, морате да пишете пројекат који адресира то", истакао је Крцо.

Највећи фонд те врсте је Хорајзон 2020. Они који су последњи ушли у Унију кажу да је њихова грешка што су одлагали прављење пројеката и аплицирање за фондове.

Да су на месту колега у Србији, почели би одмах, односно јуче, како каже др Анте Бабић из Удружења страних улагача Хрватске "ЕУфорија пројекат".

"Идеју коју имам прилагодио бих политикама које су важне за ЕУ и направио пројекат и повезао се са екипом која је прошла такав или сличан пројект, било у Хрватској, било негде другде", каже др Анте Бабић.

Пословни људи из Србије требало би да се удруже управо са колегама у региону, како би учествовали на јавним набавкама које расписује Унија, кажу познаваоци тржишта. Не због братства и јединства већ зато што су у групи конкурентнији и јефтинији. Али, то се ретко дешава.

"Готово да уопште не учествују зато што не поседују довољно знања, не поседују довољно информација, нисмо склони умрежавању", каже Данијел Пантић из Европске консалтинг групе.

Српским фирмама су на располагању и инвестициони фондови. Приватни инвеститори улажу у идеју, а неки и обезбеђују пласман производа.

"Инвестициони фонд дели судбину предузећа, односно власника. Зато су они интересантни нашем тржишту", рекао је Вук Ђукић из Инвестиционог фонфа СЕАФ.

Ипак, многи предузетници се устручавају да се одрекну дела власништва. Они који се одлуче да крену у пословну авантуру сами, кад загусти осуђени су на банке. И за сада, скупе кредите. Не мора тако.

"Србија мора да добије недостајући оквир за микрокредитирање. За старт-апове и микро и мале фирме, зато што тај оквир деценију и по немамо, нити имамо развојну банку нити неку микрокредитну институцију", каже Данијел Пантић.

Искуства показују да се кроз програме Европске уније све више инсистира на иновацијама и повезивању научних институција са привредом.