Стабилизован ниво ненаплативих кредита

Да ли има светлости на крају тунела у који смо ушли још 2009. године, колико траје економска криза? Банкари сматрају да је време да се уз мере владе полако повећа и кредитна активност и да у разговорима са ММФ-ом треба инсистирати да се субвенционисање камата привреди настави.

"У нашим околностима субвенције су неопходне јер још увек оне дају резултат и захваљујући тим субвенцијама и оне су врло значајне за нас. Кад кажем субвенције, мислим на давање кредита нпр. пољопривредницима, предузетницима за малу привреду и сл. а не великим предузећима који су свима нама створили велике проблеме", наводи секретар УБС Верољуб Дугалић.

И ниво нанаплативих кредита код привреде у последњих шест месеци је стабилизован - испод 21 одсто, код предузетника испод 20, а становништва око седам процената. У просеку око 16 одсто. Шта спречава већи ниво кредита?

"Ниво ненаплативих кредита је још висок, али заправо то поскупљује потенцијално нове кредите јер се исто толико новца издваја на име резерве због ризика", указује директор Уникредит банке Клаудио Ћезарио.

Ипак, Ћезарио није претерано забринут јер се тражи решење како би се лоши кредити издвојили и кренуло у нове, здраве позајмице.

Стабилан курс и инфлација сада могу реално да прикажу стање дуга и покрену ново кредитирање.

"У Србији је, генерално, ниска стопа инфлације и стабилан курс, али то је делом и последица смањене тражње. Несолвентност предузећа и физичких лица биће решена већим запошљавањем и извозом. Заправо, то је пут за покретање новог инвестиционог циклуса", сматра представник Савета страних инвеститора Фредерик Куен.

Оптимизам пружа и благи економски опоравак региона.

"У Бугарској је слично као и код вас - био је висок ниво ненаплативих кредита и смањене тражње због кризе и ниских зарада. Сада се ситуација стабилизује, а колико видим и овде влада чини праве кораке да се среде јавне финансије и то ће се позитивно одразити и на банкарску активност", указује директорка Сосиете Женерал банке Марија Русева.

Физичка лица су 2005. у просеку била задужена са по једном зарадом, а данас са три просечне зараде. Много већа задуженост становника је ако се у тај просек урачуна и дуг привреде.