Како повећати српски извоз

Извоз Србије ове године у благом је порасту. У прва четири месеца већи је за четири одсто него у истом периоду прошле године. Ипак, његово учешће у бруто домаћем производу је свега 30 одсто, док је код, рецимо, нових чланица Европске уније, тај број двоструко већи.

Пут из Србије најлакше су нашли аутомобили. Иако је производња "Фијата" нижа за 5,5 одсто него прошле године, и даље их највише извозимо и то се већ неколико година не мења. На другом месту су електричне машине, апарати и делови, на трећем житарице – извозимо воће и поврће, али и гвожђе и челик.

Главни спољнотрговински партнери су: Италија, Немачка, Босна и Херцеговина. На четвртом месту сада је Румунија, уместо Русије, са којом бележимо пад спољнотрговинске размене од 19 одсто.

Министар трговине Расим Љајић каже да је пад извоза 36 одсто, али расте извоз пољопривредних производа за 20 одсто. То је, како истиче, слично са другим земљама, пре свега због осцилације у вредности рубље, економске кризе у Руској Федерацији.

"Највећи суфицит остварујемо са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а ван региона са Италијом, Румунијом и САД", рекао је Љајић.

Више од половине извоза заврши у Европској унији. Отвара се арапско тржиште, којем, међутим, на количинске захтеве Србија не може да одговори. Пракса показује да једино извозно оријентисана економија може малој земљи да гарантује дугорочно одржив привредни раст.

"Извозни капацитети Србије су ниски. Извоз робе и услуга је око 30 одсто БДП-а. За економију ове величине и нивоа развоја то треба да буде 60-65 одсто", каже економиста Владимир Глигоров.

По томе смо у региону бољи једино од БиХ и Албаније. Извозно оријентисана индустријализација али и посебна брига о онима који су извозни адут – види се као излаз.

Марко Маловић са Института економских наука Београд каже да је потребно да се формулишу извозни комитети, то јест, трипартитна тела који би се позабавила одређеним гранама и секторима.

"За сада су то ИТ сектори и телекомуникације, прехрамбена индустрија са пољопривредом на коју се ослања, енергетика и нешто мало туристичких ниша", каже Маловић.

Маловић предлаже да у извозним комитетима седе представници струке, извозника и министарства. У Влади кажу да им је циљ да се достигне ниво нових чланица ЕУ.

Љајић објашњава да су два предуслова – појачање привредне активности, приватна иницијатива мора да буде на већем нивоу, али и привлачење страних инвестиција, на чему се ради.

"Међу 15 највећих извозника имамо 13 страних инвеститора", наглашава Љајић.

Србија је мост ка великом тржишту. Захваљујући споразумима о слободној трговини с Руском Федерацијом, Белорусијом, Казахстаном, Турском, долази се до тржишта од милијарду људи.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.