Борба футошког купуса за европски статус

Од хомољског меда, преко лесковачког ајвара до пиротског качкаваља или сјеничког сира – на карти Србије дуга је листа локалних производа који би могли да буду покретачи развоја целог краја.

Спорови између земаља региона око традиционалних производа као што су истарски пршут или крањска кобасица подсећају да на заштиту домаћих специјалитета треба мислити већ сада.

За куваре ресторана у Футогу нема дилеме. Добру кухињу чине пре свега добри домаћи производи. Јеловник се овде заснива на најпознатијем локалном производу – футошком купусу.

"Оно што сарму од футошког купуса чини посебном јесу својства тог футошког купуса који има заштићено географско порекло. Он је пун витамина, има лековита дејства, нема изражену нерватуру, може лако да се савија", објашњава Ивана Јанковић. 

Недалеко одатле, у Срему, још један традиционални производ – сремски кулен. У газдинству Јаношевић у току је зрење кулена које траје око пет месеци.

Бранислав Јаношевић каже да кулен има добру арому, компактну текстуру, пресек. "Значи, прозивод који је врхунског квалитета и који можете само овде у Срему наћи", истиче Јаношевић.

У Србији постоји 37 производа са заштићеним географским преклом на националном нивоу, али ниједан на нивоу ЕУ. Заштита се још недовољно користи као средство за стварање додатне вредности производа, кажу у Министарству пољопривреде и најављују подстицаје за произвођаче који се одлуче за географску заштиту.

"Знамо да смо ипак на почетку. Имамо почетни стадијум, немамо све бенефите које уживају произвођачи у ЕУ из простог разлога јер се они мало дуже баве тим него што је случај код нас", каже Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

Италијански пармезан, француски камамбер – само су неки производи који успех дугују заштити порекла и промоцији. У Бриселу кажу да произвођачи из Србије треба да искористе преговоре са ЕУ да би своје производе што пре заштитили и на европском нивоу.

Михаел Екарт из Европске комисије каже да је главна идеја система заштите да се произвођачи удруже и идентификују који то традиционални производ заиста желе да продају, јер је специјалан и само из њиховог региона, а онда да се организују и почну да га праве и рекламирају под тим именом.

Ксенија Симовић из Центра за европске политике истиче да се не може остварити добар економски бенефит ако се не региструје као удружење произвођача.

Удружење "Футошки купус" покренуло је заштиту на нивоу ЕУ, верујући да ће то помоћи продају купуса на европском тржишту али и – заштитити га од честих плагијата.

"Једноставно, дођете у позицију да тамо неко у некој земљи продаје кисели купус и пише футошки кисели купус, иако није ни видело Футога. Нажалост, то се дешава", напомиње Раде Ћулум са газдинства Ћулум.

Футошки купус могао би већ почетком следеће године да се придружи заштићеним укусима Европе – листи од неколико хиљада производа са заштићеним географским пореклом на нивоу ЕУ.