Вујовић: О повећању плата и пензија крајем августа

После пет месеци, мере фискалне консолидације дале су много боље резултате од очекиваних, због чега министар финансија Србије очекује да минус у државној каси, до краја године, буде до три одсто бруто домаћег производа, односно између 114 и 120 милијарди динара, уместо планиране 191 милијарде.

На основу тога је, каже министар Вујовић, могуће и да крајем августа Влада с ММФ-ом почне разговоре о евентуалном ублажавању смањења плата и пензија.

Већ уобичајени летњи састанак финансијских лидера региона у Бечићима и старе теме, односно проблеми јавни дуг, привредни раст, незапосленост, јавна предузећа, инвестиције. Ове године са мало више оптимизма да опоравак стиже. Србија је мерама консолидације, оцењују, постигла највише.

"Ако не уштедимо ни динар више дефицит ће бити 114 милијарди у поређењу са 191 што је 600 милиона евра. Ја очекујем да ћемо уштедети нешто и да ћемо део инвестирати", каже министар финансија Србије Душан Вујовић.

Највише се уштедело смањењем плата и пензија где се како каже министар секло најмање што се могло, али повећани су и расходи од пореза и акциза.

Тренутно је у сивим каналима највише кафе, а приход од акциза на цигарете за прва три месеца увећан је за петину, са прошлогодишњих 16,7 милијарди динара на 20,2 милијарде. Може и више, кажу дуванџије.

"Судови до сада имају предмете, поднето је преко 400 кривичних пријава за шверц, до сада пресуда нема, надамо се да ће судови схватити озбиљност и реаговати боље", каже Горан Пекез из фирме "Јапан тобако интернешенел".

Намерна је држава да уведе ред у јавна предузећа и јавну управу. Тако би планове за 2017 годину могли да се остваре већ догодине, пре свега да преокрене путању јавног дуга на доле пре него што достигне 80 процената.

"Не радимо ово због консолидације већ да би на средњи рок повећали плате и пензије. Питање је тренутка када можемо да повећамо и моја је процена да ћемо кренути у преговоре од августа," сматра министар Вујовић.

Финансијска консолидација без повећања пореза

Ефекат српских мера пажљиво прате сви у региону.

"То делује охрабрујуће из простог разлога јер та јака економија има утицај на цео регион. Ја се надам да ћемо регионално имати користи с наше стране према Србији али и обрнуто према мојој држави и економији," каже министар финансија Црне Горе Радоје Жугић.

Министри финансија земаља региона сложили су се у оцени да је за оздрављење националних економија неопходно настављање финансијске консолидације, али без повећања пореских стопа, смањење јавног дуга и ефикасније располагање државном имовином.

Министар финансија Црне Горе Радоје Жугић рекао је на састанку министара финансија и гувернера централних банака земаља региона, да је за њих најзначајније да добро искористе ресурсе у областима у којима имају предности, попут туризма, енергетике, пољопривреде, као и да реализују велике инфраструктурне пројекте.

Даље задуживање државе не сме да иде у текућу потрошњу, нагласио је Жугић и потврдио да Црна Гора не планира повећање пореских стопа.

Све земље региона, према његовој оцени, морају да предузимају оштрије мере у борби против сиве економије, што би могло значајније да повећа бруто домаћи производ (БДП).

Министар Душан Вујовић је указао да је за смањење јавног дуга од великог значаја да се смањи задуженост Србије у доларима, која је тренутно 8,7 милијарди долара, као и умањење издвајања за камате на основу јавног дуга.

Вујовић је додао да би повољнијим иностраним кредитима могао да се реструктурира јавни дуг Србије и његова су очекивања да се камате за јавни дуг које тренутио износе 1,1 милијарду евра годишње смање за 200 до 300 милиона евра.

Његов колега из Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да је тренутни јавни дуг Босне и Херцеговине од 40 одсто БДП-а није забрињавајући, али да ће се радити на његовом смањењу.

Он је истакао да је за БиХ тренутно најважније да са ЕУ усагласи економске реформе које би подржала и Светска банка и ММФ.

Највећи проблеми у БиХ су, како је додао, у јавним предузећима и здравственом сектору.

Министарка финансија Федерације БиХ Јелка Милићевић истиче да БиХ нема добар регистар државне имовине, као ни обавеза државе, што је проблем и осталих држава у региону.

Милићевићева је навела да би давање концесија у БиХ могао да буде добар извор буџетских прихода.

"Лоше спроведена приватизација у БиХ донела је буџету трошак од милијарде конвертибилних марака, јер је запосленима у лоше приватизованим фирмама морао да буде повезиван радни стаж", казала је Милићевићева.

Косовски министар Авдула Хоти казао је да је фискални дефицит Косова тренутно два одсто БДП-а, а јавни дуг 20 одсто, док је привредни раст три одсто.

Најавио је да ће Косово почети да спроводи акцизни план за дуванске производе које примењују и друге земље региона у процесу евроинтеграција.

Као и министри финансија и гувернери су имали доста заједничких тема пре свега ненаплативе кредите којих је у свим земљама више од петине укупних банкарских позајмица.

Ту је и инфлација нижа од планиране, али ће у Србији цене до краја године, како рече вицегувернер Веселин Пјешчић достићи циљаних око четири одсто пре свега због најављеног поскупљења струје од 12 процената.

Самит министара финансија и гувернера, који четврти пут организује недељник НИН, овог пута је у Бечићима окупио и директоре пореских управа региона, који ће два дана разговарати на теме које су једнако тешке и важне за све земље учеснице, а тичу се консолидације јавних финансија, ублажавања последица рецесије, борбе против сиве економије, валутне сигурности.