Шефчович: Не журите с "Турским током"

Марош Шефчович је завршио дводневну посету Београду. У разговору за РТС каже да је за ЕУ регионални приоритет бугарско-српска гасна интерконекција, а спремни су да из својих фондова подрже енергетску диверзификацију коју саветују Србији. Што се руских планова тиче, Европска унија жели да место испоруке гаса буде у Европи, а не на турској граници.

Када саветујете Србију да диверзификује своје енергетско снабдевање, да ли заправо поручујете да се дистанцира од Русије?

Не, дефинитивно не. Оно што бисмо желели да постигнемо је да свака европска земља има већу енергетску безбедност, а то значи приступ најмање три различита извора гаса. Јер то с једне стране повећава конкуренцију, што позитивно утиче на цену. А и енергетска безбедност је већа.

Значи, ви немате ништа против да се "Турски ток" протегне до Србије?

О "Турском току" бисмо морали да поразговарамо јер о њему до сада знамо само са прес-конференција. А нама је потребно да знамо какав ће утицај то имати на комплетну енергетску безбедност у Европи. Да ли ће се поштовати европски закони. А наравно да то отвара и питање Украјине. Тај ток мора да се сачува, ту имамо гасоводе који се користе деценијама, чак и током хладног рата. Тако да о "Турском току" треба да разговарамо у конструктивној атмосфери, да сагледамо комерцијалну страну пројекта и да видимо како ће се уклопити у стратегију енергетске уније.

И када о томе разговарате са Русима, како то изгледа? Јесу ли то пријатељски или затегнути разговори?

Ми смо у врло интензивној комуникацији са нашим руским партнерима, поготово о питању трилатералних преговора са Украјином и о такозваном "зимском пакету". Покушавамо да се договоримо да као и прошле зиме гас тече кроз Украјину и у Украјину. Дакле, желимо да се то добро искуство понови следеће зиме. У врло смо интензивним разговорима, али су они концентрисани на ова питања, тако да о другим питањима тек треба да разговарамо детаљније.

Јесте ли били изненађени када је Русија одустала од "Јужног тока"?

А ко није био изненађен? Јуче сам то чуо овде од српских званичника, раније од представника гасних компанија у Европи, од представника земаља кроз које је "Јужни ток" требало да прође. Мислим да смо сви за ту вест чули на прес-конференцији. Мислим да треба да се померимо од прес-конференција ка уобичајеним преговорима и да разјаснимо неке ствари. Рецимо, за Европску унију је важно да места за испоруку гаса буду у Европи, а не на турској граници.

А је ли то изненађење било позитивно или...?

Примили смо то к знању. За неке државе, попут Бугарске, то је било велико изненађење. Створило је многе бриге око енергетске безбедности. То је био разлог зашто ме је председник Европске комисије Жан Клод Јункер замолио да порадим на бољој енергетској безбедности региона Југоисточне Европе и Западног Балкана. И то сада радимо. Сада настојим да државе у региону убедим да није добро ослањати се на нечије велике пројекте у будућности, већ да размишљају шта могу да ураде сами. А то су боље интерконекције и линкови, како би се остварили циљеви о којима сам говорио. Да имају приступ до барем три различита извора гаса. То ће знатно поправити ситуацију и енергетску безбедност.

Али то није јефтино. Кошта много. Како ћете подржати енергетску диверзификацију Србије?

Са премијером Вучићем и министром енергетике Антићем разговарали смо о бугарско-српском гасном интерконектору. Мислимо да је то веома важан део наших планова. Нешто се може финансирати из европског буџета са бугарске стране, из Кохезија фонда за повезивање европских капацитета, постоји могућност финансирања из ИПА фондова за Србију. И како сам овде разумео, требало би укључити Европску инвестициону банку и Европску банку за реконструкцију и развој како бисмо били сигурни да је новца довољно за ову бугарско-српску интерконекцију.

Је ли то део Енергетске уније о којој говорите у последње време?

Апсолутно. Ми видимо Србију и друге земље кандидате као део пројекта Енергетске уније.

Можете ли нешто да понудите Србији у оквиру тог пројекта?

Наравно. Србија може да присуствује свим припремама и састанцима о енергетској безбедности у региону. Радићемо врло блиско са Србијом на интерконекцијама. То је била тема данашњег разговора. Говорили смо о стабилном повезивању Србије са ЛНГ терминалом који се гради у Хрватској, што би отворило нове опције. Јуче сам био у Термоелектрани "Никола Тесла" и тамо се може видети како конкретно помажемо. Финансијски смо помогли увођење нових технологија тако да је цело окружење електране имало користи. Снег је поново бео јер је смањено загађивање. Деца имају мање респираторних обољења јер је ваздух чистији. Фарме имају бољи род јер га не угрожавају честице из ваздуха. Све европске земље то морају да ураде, то је део енергетске транзиције и знам да Србија жели да буде део тога.

Шта је највећи изазов за Европу када причамо о енергији?

Промена свести. Морамо да тражимо решења за енергију и климатске промене у оквиру региона и Европе, да боље сарађујемо. Та питања нису затворена у државне границе, конотације су много шире.

Шта ћемо са политиком?

Политика је увек део тога, али морам рећи да су нашу стратегију о Енергетској унији топло прихватиле све земље чланице. Сада смо у кампањи да подршку добијемо од грађана и региона. А онда следи фаза имплементације која је, наравно, најтежа. Јер када презентујете конкретне законе, на пример како да се преуреди енергетско тржиште у Европи, онда се о томе много расправља и не иде лако. Али сви у Европи схватају да то морамо да урадимо заједно.

Јесте ли пројекат Енергетске уније представили некоме у Русији?

Да. И они су веома заинтересовани. Био сам у Москви у јануару. Тада смо били тек у припремној фази...

Видите ли Русију као део те уније? Они су велики добављач.

Јесте, велики су добављач, али ми их видимо као веома важног енергетског партнера и верујем да ће то остати и у будућности.