Светска банка : Србија тек у 2016. с растом привреде од 1,5 одсто

Прогнозирани овогодишњи раст од 1,5 одсто за подручје Западног Балкана представља знатно убрзање у односу на лањски раст од 0,4 одсто, а оптимистичније прогнозе су резултат очекивања да ће убрзање нето извоза помоћи неутралисању пада инвестиција и личне потрошње, наводи СБ у извештају под називом "Перспективе глобалне економије", преноси Танјуг.

За Босну и Херцеговину, Светска банка прогнозира раст од 2,0 одсто у овој и 2,3 одсто у 2016. години, за Македонију раст од 3,5 односно 3,8 одсто, за Црну Гору привредни раст од 3,4 одсто и 2,9 одсто, а за Хрватску раст од 0,5 одсто у 2015. и 1,2 одсто у 2016. години.

Регион Западног Балкана и даље има проблем недостатка нових кредита, док је ниво ненаплативих зајмова у том подручју међу највишима у читавом региону Европе и Централне Азије (ЕЦА), односно преко 16 одсто, додаје се у извештају.

Када је реч о банкарском систему у Србији, Бугарској, Македонији, Румунији и Албанији, он је и даље изложен опасности од утицаја грчке гризе због присуства бројних локалних подружница грчких банака, наводи се у извештају.

Светска банка се, такође, осврнула и на прошлогодишње поплаве у Србији и Босни и Херцеговини, које су, како наводи, уништиле 15 одсто БДП-а БИХ и 20 одсто Србије.

Ниске цене нафте су, међутим, допринеле обарању инфлације у овом региону, као и ублажавању рестриктивности монетарне политике, па су тако централне банке већине земаља, попут Србије, Мађарске, Румуније и Турске, снизиле каматне стопе ради пружања подстицаја привредној активности у 2015. години.

Светска банка наводи у извештају и проблем незапослености на подручју Западног Балкана, која је и даље на изузетно високом нивоу, и оцењује да је за убрзање привредног раста и отварање нових радних места, потребно спровођење структурних реформи у читавом региону.

Глобална привреда ће, према пројекцијама Светске банке, ове године остварити раст од 2,8 одсто, што је мање у односу на прогнозу из јануара од 3,0 процента, док ће у 2016-2017. години убрзати на 3,2 одсто, што је у складу са ранијим предвиђањима. 

Привредни раст држава Европе и Централне Азије ће, према проценама Светске банке, вероватно додатно ослабити у овој години, на само 1,8 одсто, пошто су суноврат цена нафте, геополитичке тензије и њихови ефекти само делимично неутралисани кроз скромни опоравак еврозоне.