НАЛЕД: Влади "слаба тројка" за квалитет пословног окружења

Како је саопштено на НАЛЕД-овој конференцији за новинаре у Београду, један од разлога за такву оцену је то што је од 57 закона усвојених прошле године у циљу унапређења пословног окружења чак 46 донето по хитном поступку, сваки трећи није никада објављен на сајтовима министартава, док за 22 није било јавне расправе.

Како је речено, трећи по реду РИС бележи благи напредак у односу на претходне две године и показује да је квалитет регулаторног окружења у Србији достигао 45,9 одсто жељеног стандарда. Према НАЛЕД-у, евидентан је тренд напретка у законодавном процесу у односу на претходна два извештаја када је лада добила 31,7, односно 41,8 од могућих 100.

Наводи се да су најнижу оцену, 9,6 од максималних 100, Влада Србије и министарства добили за процес доношења подзаконских аката и то је једини индикатор код којег је дошло до погоршања. Веома ниска оцена додељена је и код регулаторног и парафискалног оптерећења привреде - 33,3 одсто. Најбољу оцену институције су заслужиле за брзину одговора на упите привредних субјеката, доступност информација и садржаје интернет презентација - 89,5.

Како је истакао сарадник НАЛЕД-а Бранко Радуловић, "регулаторни индекс Србије" је објективни механизам мерења квалитета процеса доношења и примене закона заснован на праћењу шест индикатора као што су квалитет припреме прописа, јавност припреме прописа, предвидивост регулаторног окружења, ажурност спровођења закона, административно и финансијско оптерећење које намећу закони, као и доступност информација.

Додао је да је важно и то што РИС није заснован на перцепцији, већ на чињеницама.

Потпредседник Скупштине Србије Владимир Маринковић је оценио да извештај о регулаторном окружењу у Србији представља озбиљно скенирање стања и посланици могу да доносе одлуке на основу тих информација, које су емпиријски дефинисане.

"Извештај НАЛЕД-а може да нам послужи ко озбиљан алат, инструмент, како би видели шта да исправимо", оценио је Маринковић.

Поводом податка да, како је рекао, чак 46 закона који су везани за социјално-економска питања у 2014. години донета по хитном поступку, Маринковић је оценио да је то некад било из оправданих разлога, а некад засигурно неоправданих.

"Ту морамо доста да радимо и да отворимо дијалог са свим партнерима и релевантним друштвеним чиниоцима, како би избегли овако висок проценат хитног поступка", рекао је Маринковић, али је као податак навео и, како је рекао, релевантан податак да је Хрватска од 2003. године до самог уласка у ЕУ од око 1.300 донетих законских решења преко 1.100 донела по хитном поступку.

НАЛЕД је представио и онлајн регулаторни индекс Србије који се налази на сајту те алијансе, а који је, истакнуто је, покренут да би омогућио грађанима, привреди и другим заинтересованим странама да на основу конкретних показатеља сами оцене пословно окружење.

РИС онлајн нуди могућност да квалитет законодавног процеса измере и упореде земље региона, али и шире с обзиром на то да је развијена енглеска верзија овог алата.

Израду трећег регулаторног индекса Србије подржала је Фондација за отворено друштво.