"Гаспром": Разговарали смо са Србијом о "Турском току"

"Шта мислите, да смо тамо само пили шљивовицу?", рекао је Александар Медведев на конференцији за новинаре, одговарајући на питање да ли је "Гаспром" преговарао са Србијом о наставку "Турског тока", јавља Тас, преноси Бета.

Медведев је рекао да ће, према прелиминарним оценама, "Турски ток" коштати исто као и први крак "Јужног тока", односно око 3,3 милијарде евра. Навео је да ће комерцијални уговор са турском компанијом "Ботас" о испорукама гаса бити потписан до краја јуна, односно после формирања нове владе у Турској.

Истакао је да се Европа 2025. године може суочити са недостатком гаса од око 80 милијарди кубних метара, а да "вашингтонски сањари тешко да могу" да јој испоруче више од 50 милијарди кубних метара годишње.

Европа ће ускоро бити принуђена да са Русијом разговара не само о гасоводу "Турски ток", већ и о додатним количинама гаса, рекао је Медведев.

"Полазимо од тога да ће у Европи преовладати здрав разум и да ћемо говорити не само о расподели гаса достављеног 'Турским током', већ да ће ускоро доћи време да разговарамо и о додатним количинама", закључио је Медведев.

Бозај: Разговор са Србијом о различитим опцијама

Амбасадор Турске Мехмет Кемал Бозај изјавио је да његова земља може да разговара са Србијом о различитим опцијама које се нуде у региону, истакавши да је енергетска безбедност стратешко питање и да земље партнери морају да сарађују у том погледу.

Указујући да су се у енергетици у целом свету догодиле велике трансформације, са увођењем нових актера и технологија, Бозај је нагласио да се Турска на новој глобалној енергетској мапи појављује као важан играч који нуди безбедан и одржив пут за енергенте.

"Ми у Турској имамо циљ да допринесемо енергетској безбедности Европе. Развили смо коридор између Истока и Запада. Ту су и Азербејџан и Грузија, а имали смо и подршку САД", рекао је турски амбасадор.

Према његовим речима, тај пројекат се најпре чинио као сан, али је дошло до историјских промена и после тог пројекта се испоставило да је Турска идеалан пут за азербејџанску нафту према Медитерану.

Рекао је да је Турска преко интерконекције са Грчком тој земљи од 2007. године испоручила велике количине гаса и истакао да та интерконекција повећава безбедност ЕУ.

"За Турску је сада приоритет јужни гасни коридор ТАНАП, на чијој изградњи радови добро напредују", рекао је Бозај.

Навео је да Турска сада 30 одсто својих енергетских потреба задовољава из сопствених ресурса, а остало из увоза, али је напоменуо да се енергетске потребе његове земље повећавају за пет одсто сваке године, због чега размишља о обновљивој и нуклеарној енергији.

Како је навео, још једна могућност да се повећа улога Турске је евентуална појава гаса из Ирака, који би требало спровести до источног Медитерана, пошто су студије оправданости показале да би у том случају Турска била најбољи пут.

"Говоримо и о Ирану, разне опције диверзификације постоје", закључио је Бозај и предочио да је неопходно водити рачуна о очувању животне средине.

Такође, о снабдевању Србије гасом данас су на 15. Економском самиту Србије говорили српски министар енергетике Александар Антић и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.