Ветар у леђа српској привреди

У компанији "Џенерал електрик" српском премијеру у Вашингтону потврдили су да планирају амбициозне инвестиције у енергетски сектор Србије – од рударства и гаса до обновљивих извора.

Представништво америчког гиганта за Југоисточну Европу већ је у Београду, а извршни директор Гаетано Масара потврдио је РТС-у да ће партнере за инвестиције тражити у домаћим предузећима, којима ће већ 11. јуна презентовати и будуће пословне могућности. Најављују велика улагања у ветропаркове.

"Велике инвестиције су спремне за улагања у српску привреду – више од једне милијарде евра, за погоне снаге 500 мегавата из енергије ветра. Нето економска добит за Србију је више стотина милиона евра, од таксе коју те компаније уплаћују у државни буџет, затим кроз порез који ће се давати српским општинама где ће бити лоцирани ветропаркови", истиче Гаетано Масара.

Коришћење енергије ветра смањило би увоз струје. Али стручњаци истичу да би за две до пет година сама градња ветропаркова знатно опоравила привреду јер би инвеститор попут "Џенерал електрика" упослио домаћа грађевинска, електро и машинска предузећа.

"Све што је повезано са фазом изградње ангажује људе – могућност отварања нових радних места. А исто тако и могућност за пласман неких производа који могу да се уграђују ту итд. Затим, транспорт, па могућност да наше фирме раде монтажу и инсталацију тих објеката", објашњава професор Електротехничког Факултета у Београду Никола Рајаковић.

У Српском удружењу енергије ветра кажу да, поред две америчке инвестиције за ветропаркове у Долову – код Ковина и у Ковачици, градњу чека још неколико пројеката у Пландишту, Вршцу, Алибунару, Панчеву и Кули.

"Све те амбициозне инвестиције су на чекању јер још увек недостаје одговарајући правни оквир. То је последња препрека за реализацију тих инвестиција у Србији", каже Гаетано Масара.

Иако је нови Закон о енергетици охрабрио инвеститоре, градња ветропаркова, кажу, чека подзаконске акте.

Милош Цолић, директор пројекта "Ветропарк – Ковачица", истиче да следи усвајање Уговора о откупу електричне енергије који треба да испуни критеријуме за велике кредитне институције каква је ЕБРД.

"Ми смо добили грађевинске дозволе и са инвеститорима и кредиторима разговарамо већ дуже време. Са усвајањем тих подзаконских аката, градња би могла да крене врло брзо", каже Цолић.

У складу са директивама Европске уније, Србија би морала да до 2020. удео обновљиве енергије са 23 процента повећа на 27 процената.